Huquqshunos Xushnudbek Xudoyberdiyevning kanaliga xush kelibsiz!
O‘ta shaxsiy kanal: @xushnudbekuz
•instagram.com/xushnudbek
•youtube.com/c/xushnudbekxudoyberdiyev
•x.com/xushnudbeck
•tiktok.com/@xushnudbekofficial
Reklama uchun:
@xushnudbekreklama
Last updated 2 weeks, 4 days ago
⚽️ Futbol muxlislari uchun yaratilgan Rasmiy kanal!
?Yangiliklar
⚽️Onlayn gollar
?Videolar
?Intervyular
?Anonslar
?TV dasturlar
?Reklama uchun:? @jaxon_rek
Last updated 6 months, 2 weeks ago
?? Madridistlar haqidagi tezkor, ishonchli yangiliklarni bizda kuzatib boring! ?
Barcha madridistlar shu yerda!
Murojaat uchun : @RUZALOQABOT
??Reklama : @RUZALOQABOT
Last updated 2 years, 8 months ago
Камбағал оилаларга газ ва электр энергияси учун бир марталик компенсация берилади
Энди кам таъминланган оилалар газ ва электр энергияси учун бир марталик автоматик компенсация олади. Бу ҳақида ижтимоий ҳимоя миллий агентлиги маълум қилди. Айтилишича, шу йилда 1,4 миллион оилага ёрдам бериш учун 370 миллиард сўм маблағ ажратилган.
Компенсациялар 2 та асосий рўйхатга мувофиқ амалга оширилади:
1) “Ягона ижтимоий ҳимоя реестри” орқали болалар нафақаси ва моддий ёрдам олувчи оилалар (1,2 млн);
2) бошқа эҳтиёжманд оилалар (180 минг).
Тўлов 270 минг сўм қилиб белгиланган. Агар оила “Ягона ижтимоий ҳимоя реестри” орқали моддий ёрдам олувчи бўлса, компенсация автоматик равишда уларнинг картасига тушади.
Эҳтиёжманд оилалар компенсацияни 2024 йил 27 ноябрдан бошлаб олса бўлади. Шу билан бирга, “Инсон” ижтимоий хизматлар маркази томонидан тезкор консультация ва ёрдам учун 1140 рақамига мурожаат қилиш мумкин.
Саволингизни: @yuristgamurojaat ga қолдиринг
*? @yuristlar_maslahati ?***
Жуда ҳам кам каналларга аъзоман.
Ушбу канал янги бўлишига қарамасдан, ҳар бир постни эътибор билан кузатиб боряпман.
Ҳуқуқ мавзуларида бошқа каналлардан ўткир фикрлари билан ажралиб турибди.
Кириб турли хил мавзуларни ўқиб баҳраманд бўлинг.
Каналга уланиш:
https://t.me/chan_huquqlabaratoriyasi
Қисқартирилган иш вақти ва тўлиқсиз иш вақти ўртасидаги асосий фарқлар
Ўзи иш вақтининг 3 ту тури бор: нормал иш вақти, қисқартирилган ва тўлиқсиз иш вақтлари (МК 181-модда). Бизда нормал иш вақти хафтасига 40 соатдан ошмаслиги керак. Айрим ҳолларда ходимларга қисқартирилган иш вақти ва тўлиқсиз иш вақти белгиланиши мумкин. Қаранг, ушбу иккисида жумлаларнинг мазмунидан ўртадаги фарқ билинмайди, чунки ҳар иккиси ҳам иш вақтининг камайтирилган турларидир. Масалан, ходим учун белгиланган хафтасига 40 соатлик ва кунига 8 соатлик нормал иш вақтини камайтириб, хафтасига 35 соат ва кунига 7 соат қилиб белгиладингиз, бу нима? Қисқартирилган иш вақтими, ёки тўлиқсиз иш вақти? Бир қарашда уларни бир-биридан фарқлаш қийин, тўғрими?
☝️Аслида, қисқартирилган иш вақти ва тўлиқсиз иш вақти даврийлик хажмида ўхшаш бўлсада, бошқа жиҳатлари бўйича улар бир-биридан кескин фарқланади.
1. Қўлланиладиган ходимлар тоифаси бўйича.
1.1. Қисқартирилган иш вақти фақатгина айрим тоифадаги ходимларгагина белгиланади. Яъни, қисқартирилган иш вақти ҳамма ходимларга ҳам қўлланилавермайди. Эътибор беринг, ходимларнинг ёши, уларнинг соғлиғи ҳолати ҳамда ходим ишлаётган ишнинг ўзига ҳос мураккаб ва зарарли жиҳатларидан келиб чиқиб, иш берувчи ана шундай вазиятларда бўлган алоҳида ходимларга қисқартирилган иш вақти белгилайди. Масалан, МК 183-моддасига асосан 18 ёшга тўлмаганларга хафтасига 36 соатдан (агар ходим 16 ёшдан 18 ёшгача бўлса, хафтасига 24 соатдан), 1 ва 2-гуруҳ ногиронларига хафтасига 36 соатдан, ноқулай меҳнат шароитларидаги ходимларга Вазирлар Маҳкамаси қарорида кўрсатилган хажмдан, иши юқори даражадаги руҳий, ақлий ва асабий зўриқиш билан боғлиқ бўлган тиббиёт ходимлари, педагоглар ва бошқа тоифадаги ходимларга хафтасига 36 соатдан кўп бўлмаслиги керак. Шунингдек, бюджет ташкилотида ишлаётган 3 ёшгача боланинг ота-онасидан бирига хафталик 35 соатдан кўп бўлмаган қисқартирилган иш вақти белгиланади.
1.2. Тўлиқсиз иш вақтидан эса барча ходимлар фойдаланиши мумкин, иш берувчи билан ўртадаги келишувга биноан албатта (МК 186-модда). Тўғри, МК 186-моддаси иккинчи қисмида ҳомиладор аёлларга, 14 ёшгача бўлган боланинг (16 ёшгача бўлган ногиронлиги бор боланинг) ота-онасидан бирига, шунингдек, бетоб оила аъзосини парвариш қилаётган шахсларга тиббий ҳулосага биноан ҳамда ногиронлиги бўлган ходимга ТИЭК хулосасига биноан тўлиқсиз иш вақти белгилаш шартлиги кўрсатилган. Бироқ, бу ерда эътибор беринг, юқоридаги ходимлар ўша тиббий ҳулоса ва ТИЭК хулосасини илова қилиб, иш берувчига илтимоснома берган тақдирда уларга тўлиқсиз иш вақти белгиланади. Қолган вазиятларда исталган ходимларга ўртадаги келишувга биноан тўлиқсиз иш вақти белгиланиши мумкин.
2. Ихтиёрийми ёки мажбурий? МК 183-моддасида кўрсатилган юқоридаги алоҳида тоифадаги ходимларга қисқартирилган иш вақти белгилаш иш берувчи учун мутлақо мажбурийдир. Тўлиқсиз иш вақти билан ўртадаги фарқлардан бири ҳам шу. Тўлиқсиз иш вақти МК 186-модданинг иккинчи қисми (☝️юқорига қаранг)да кўрсатилган ҳолатлар (шунда ҳам ходимнинг илтимоси бўлиши керак)дан ташқари, бошқа барча ҳолатларда иш берувчининг ҳам келишуви ва розилигини тақозо қилади. Яъни, тўлиқсиз иш вақтини белгилаш одатда, иш берувчи учун мажбурий эмас.
3. Тўланадиган иш ҳақи бўйича. Энг муҳим фарқ мана шу ерда. МК 183-моддаси биринчи қисмига асосан ходимга қисқартирилган иш вақти белгиланганида, иш ҳақи камайтирилмайди. Яъни масалан, бюджет ташкилотида ишлаётган онанинг иш хафтаси 40 соат эди, унга 3 ёшга тўлмаган боласи борлиги сабабли хафталик 35 соатлик қисқартирилган иш вақти белгиланди. Мана шу ҳолатда, иш ҳақи камайтирилмасдан, ходимга 40 соатлик иш вақти бўйича иш ҳақи тўлашда давом этилади. Тўлиқсиз иш вақти белгиланганда эса, МК 186-моддаси тўртинчи қисмига асосан ходимга амалда бажарган ишига ва ишланган вақтга мутаносиб равишда ҳақ тўланади. Яъни, бунда иш ҳақи амалда камаяди.
"Табиий бойликларни фақатгина сотиш билан иқтисодий ривожланишга эришиш мумкин эмас; инновацияларсиз келажаксиз қоласиз."
Олдинги асрларда табиий бойликлар ва ресурсларни шиддат билан сотиш давлатлар иқтисодиётини ривожлантириш учун самарали усул сифатида қаралса-да, бунинг узоқ муддатли таъсири кўпинча салбий бўлади.
Ҳозирги кунда, бундай стратегияларни амалга оширган давлатлар кўпинча иқтисодий қашшоқликка юз тутишмоқда.
Ҳар йили турли давлатларда ЭКСПО кўргазмалари ташкил этилади. Ушбу кўргазмаларнинг асосий мақсади давлатнинг технологик ва иқтисодий ривожланиш тенденциясини кўрсатиш, шунингдек, турли хил ихтиролар, янги старт-аплар, тиббиёт, иқтисодиёт ва маданият соҳаларидаги инновацияларни намойиш қилишдир.
Айнан шу йўсинда, давлатлар ҳар йили қанчалик ривожланганини билиш мумкин. Ривожланган давлатлар — бу табиий бойликларини сотиш билан эмас, балки янги ихтиролар, технологиялар ва старт-аплар орқали иқтисодий ўсишни таъминлайдиган давлатлардир.
Масалан, Ҳиндистон, Япония, Жанубий Корея ва АҚШ каби давлатлар ўз инновациялари ва технологик ривожланишлари билан танилган.
Улар иқтисодиётини диверсификация қилиш ва янги технологияларни жорий қилиш орқали глобал рақобатдошлигини оширмоқда.
Аммо, Ўзбекистоннинг ҳолати бошқача. Ушбу мамлакат табиий бойликларга (олтин, кумуш, кимёвий ва табиий ресурслар) бой бўлса-да, иқтисодий ривожланишда фақат ресурсларни сотишга эътибор қаратиб келмоқда.
Пахта ва буғдой каби анъанавий маҳсулотлардан ташқари, замонавий технологиялар ва инновациялар ривожлантирилмаяпти.
Бу эса, мамлакатнинг узоқ муддатли иқтисодий ўсишини чекламоқда.
Хулоса қилиб айтганда, табиий бойликларга эга бўлиш — бу фақатгина иқтисодий ривожланиш учун асос эмас.
Инновацияларни жорий қилиш, технологик ривожланиш ва янги бизнес моделларини ишлаб чиқиш давлатнинг ҳақиқий ривожланиши учун катта аҳамиятга эга.
Ўзбекистон учун бу йўналишда ишлаш ва ривожланиш муҳим аҳамият касб этади.
❗️ESLATMALAR:
1) Ushbu arizaga pasport nusxangiz, haydovchilik guvohnomasi, avtomototransport vositalarini davlat ro‘yxatidan o‘tkazganlik to‘g‘risidagi guvohnoma nusxalari, ma'muriy talabnoma va jarima solish to‘g‘risidagi qarorni ilova qilasiz;
2) arizani ulasholmayotganlar diqqatiga!
☝️Post linkini do‘stlaringizga yuborishingiz mumkin. Yoki shunchaki @legistuz linkini yuborib qo‘ysangiz kifoya.
Uzoq vaqt tanaffusdan so'ng, ushbu kanal o'z faoliyatini tiklamoqda.
Qiziqarli va zarur huquqiy ma'lumotlarni taqdim etishni boshlaymiz.
Qanday huquqiy masalalar qiziqtirishini pastda yozib qoldiring!
⚡️Javoblar varaqasi-2024
?? Oliy ta’lim, fan va innovatsiyalar vazirligining tegishli buyrug‘i bilan 2024/2025-o‘quv yili qabuli kirish test sinovlarida abituriyentning bilimini baholash uchun javoblar varaqasi namunasi tasdiqlandi.
Kanalga ulanish:
?https://t.me/+EjxpXcctHKNjODFi
Huquqshunos Xushnudbek Xudoyberdiyevning kanaliga xush kelibsiz!
O‘ta shaxsiy kanal: @xushnudbekuz
•instagram.com/xushnudbek
•youtube.com/c/xushnudbekxudoyberdiyev
•x.com/xushnudbeck
•tiktok.com/@xushnudbekofficial
Reklama uchun:
@xushnudbekreklama
Last updated 2 weeks, 4 days ago
⚽️ Futbol muxlislari uchun yaratilgan Rasmiy kanal!
?Yangiliklar
⚽️Onlayn gollar
?Videolar
?Intervyular
?Anonslar
?TV dasturlar
?Reklama uchun:? @jaxon_rek
Last updated 6 months, 2 weeks ago
?? Madridistlar haqidagi tezkor, ishonchli yangiliklarni bizda kuzatib boring! ?
Barcha madridistlar shu yerda!
Murojaat uchun : @RUZALOQABOT
??Reklama : @RUZALOQABOT
Last updated 2 years, 8 months ago