?? Сви када се удружимо, постајемо непобедиви... и наши непријатељи то добро знају. Ми смо излечили болести, изградили величанствене градове и структуре, истраживали непознато, изумели невероватно, неубедљиво, невиђено, неповерљиво, немогуће и фантастично!

Док су други мислили да су обале крајеви света, ми смо пловили океанима. Пењали смо се на највише планине само зато што су ту. Док су други обожавали месец, ми смо га посетили.
Ми смо Европљани, нисмо попут осталих људских раса.
Нису нас задржале планине...океани нас нису могли спречити...пустиње нас нису могле сломити...у хладноћи напредујемо...ни небо није било граница за нас.

Одлазили смо у друге земље и борили се против непријатеља у њиховим домовима.
Марширали смо на оне који су били војно јачи, и безброј пута смо побеђивали иако смо били бројчано надјачани. Једино прави ривалитет имали смо када смо се борили једни против других.

Ти си део изузетне и богате културе...буди поносан...јер ако ниси поносан на то, онда ти је мозак испран.

?? Everyone when we team up we become invincible... and our enemies know it well. We cured diseases, built magnificent cities and structures, explored the unknown, invented the amazing, unconvincing, unseen, incredulous, impossible and fantastic!

While others thought that the shores were the ends of the world, we navigated the oceans. We climbed the highest mountains just because they were there. While others adored the moon, we visited it.
We are Europeans, we are not like other human races.
We were not held back by mountains...the oceans could not prevent us...the desert could not break us...in the cold we are making progress.

We went to other countries and fought enemies in their homes.
We marched on those who were militarily stronger, and we won countless times even though we were outnumbered. We only had real rivalry when we were fighting each other.

You're part of a remarkable and rich culture...be proud...because if you're not proud of it, then your brain is washed away.

?? ,,Невоље савременог друштва потичу из индивидуалистичког начела, на којем је, пре 150 година, дефинитивно људско друштво постављено такозваном великом француском револуцијом. То начело је узело јединку људску као суверено мерило свих вредности, заборављајући притом њен однос према васељени, народу и породици, заборављајући притом, да без породице и без народа јединка не би могла опстати, губећи из вида да, само постављена у правилан однос према васељени, јединка људска може бити схваћена. Окренувши тако наопачке поредак, овај индивидуалистички принцип породио је материјализам, капитализам или либералну демократију, па је тако дошло до садашњег, материјалистичко-либералистичког и капиталистичког друштва. Невоље садашњег друштва траже решење. И многи мисле да ће то решење дати марксизам или бољшевизам. То им се чини нека особито значајна и дубока револуција, као нека дубока реакција на садање неправде и невоље. За те, а и за многе друге, биће право и велико изненађење, кад чују од нас да то, у ствари, иако је велика пустош и рушење, није никаква револуција. То је управо издаја револуције."
-Димитрије Љотић

?? "The ills of modern society stem from an individualistic principle, on which, 150 years ago, human society was definitively set by the so-called great French revolution. This principle took the human being as the sovereign measure of all values, forgetting her attitude towards the vassals, the people and the family, forgetting that without the family and the people the individual could not survive, losing sight of the fact that, just put in a proper attitude towards the vassals, the human being could be understood. By turning the order so upside down, this individualistic principle gave birth to materialism, capitalism or liberal democracy, thus creating the present, materialistic-liberal and capitalist society. The troubles of present society demand a solution. And many think that the solution will be Marxism or Bolshevism. It seems to them a particularly significant and profound revolution, as a profound reaction to the sadness of injustice and trouble. For them, and for many others, it will be a real and great surprise when they hear from us that this, in fact, although it is a great devastation and destruction, is no revolution. That is exactly the betrayal of the revolution."
- Dimitrije Ljotic

?? Апсолутна нужност за излазак из кризе у којој се наша заједница налази је национална револуција. Проблеми који се гомилају продиру дубоко у наше друштво и разграђују га. За осигурање будућности нашег народа потребан је радикалан преокрет - револуција. Реформисти покушавају да нас увере да можемо полако поправљати овај пропали систем и вратити га на старо. Ми не желимо повратак на нешто што од самог почетка није било стабилно, нити је могуће оживети мртво. Мртва тела се обично сахрањују, тако да и овај систем треба сахранити.

Национална револуција захтева борбу не само на ширем плану, у смислу система управљања државом, већ и потпуну промену у размишљању људи и у њиховом схватању света који их окружује. Она тражи и промене на личном нивоу, јер да бисмо спровели нашу револуцију, прво морамо направити револуцију у себи.

?? The absolute necessity to get out of the crisis in which our community finds itself is a national revolution. The problems that accumulate penetrate deep into our society and break it down. To secure the future of our people, a radical upheaval - a revolution - is needed. Reformists are trying to convince us that we can slowly fix this broken system and bring it back to the way it was. We do not want a return to something that was not stable from the very beginning, nor is it possible to revive the dead. Dead bodies are usually buried, so this system should be buried as well.

The national revolution requires a struggle not only on a broader level, in the sense of the state management system, but also a complete change in people's thinking and in their understanding of the world around them. It also requires changes on a personal level, because in order to carry out our revolution, we must first make a revolution within ourselves.

?? „Прави национални човек мисли социјалистички, а прави социјалиста је националиста!“

— Јозеф Гебелс

?? "The truly national man thinks socialist, and the true socialist is nationalist!"

— Joseph Goebbels

?? Поруке које су Немци написали за инвазионе савезничке војнике.
Јасно је да је победа савезника била пораз за њихове народе. Њихова крвава и запањујуће насилна победа није значила да су се борили на страни деснице. Њихови системи су грубо заказали на сваки замислив начин. Они су самоуништени.

Горња порука каже: „Боримо се за будућност наше деце“
Обе слике у средини: „Капитулиерен? Неин' = 'Капитулирати? Не.'
Испод: „Живео Фирер! Живела Немачка!’
Занимљиво је да се националсоцијалистичка влада НИКАДА формално или званично није предала, само војска.

?? Messages written by the Germans for the invading Allied soldiers.
It is clear that the victory of the Allies was a defeat for their peoples. Their bloody and astonishingly violent victory did not mean that they were fighting on the side of the right. Their systems have failed miserably in every way imaginable. They are self-destructive.

The message above says: "We are fighting for the future of our children"
Both pictures in the middle: "Kapitulieren? Nein' = 'Capitulate? Not.'
Below: “Long live the Führer! Long live Germany!'
Interestingly, the National Socialist government NEVER formally or officially surrendered, only the military.

ДЕВЕТИ МАЈ - ДАН ПОРАЗА ЕВРОПЕ

Судбина Европе све мучније подсећа на пропаст "Валхале"која нестаје у пламену у Викернесовој музичкој драми "Сумрак".

Дана, 9. маја, сви дегенерици из "невладиног сектора" - почев од разних хелсиншких одбора, преко верних Брозових следбеника, па све до "центара за културну деконтаминацију" и проданих медија - сви су изашли из својих прљавих јазбина, из својих мишјих рупа и идеолошког подземља да обележе тзв. дан победе, односно дан Европе. Свим тим лицемерима, оралним наказама, јефтино плаћеним пискаралима и ТВ-брбљивцима који галаме о људским правима и фашистичким злочинима, који лају на опасност од некаквог јачања фашизма у Србији, који оплакују угрожавање свакојаких слобода и људских права, који оптужују сопствени народ за углавном измишљене злочине, а прећуткују туђе злочине, који прижељкују домаћу "денацификацију" и "лустрацију" - свом том накоту заправо нимало није стало до узвишених хуманистичких идеја за које се тобоже залаже. Сви су ти "добитници транзиције" и авети "обојених револуција" само послушни извршиоци посла који им одређују њихове газде из страних центара моћи; овога пута су добили налог да злоупотребе 9. мај како би у време предизборне тишине пропагандно подржали странке НАТО пакта из тзв. "проевропског блока" да 11. маја освоје власт и продуже у недоглед окупацију Србије.Ако оставимо по страни прљаву и бедну кампању овог петооктобарског, транзиционог људског отпада и ако се с дубински геополитичког аспекта замислимо над суштином Другог светског рата доћи ћемо до закључка да је 9. мај трагичан дан пораза Европе која је након бесмисленог и братоубилачког рата два сродних аријевских народа - Руса и Немаца - окупирана и подељена између тадашњих идеолошких савезника, а будућих жестоких идеолошких непријатеља. За Немачку је ово био катастрофалан пораз којим је кажњена због поновљене фаталне грешке јер није водила рачуна о геополитичким законитостима по којима је за њу немогуће да води рат истовремено на два фронта - и против Русије-Евроазије, и против атлантистичког Запада предвођеног тандемом Британија-Америка. Уместо да инвазијом на Британију заувек уништи овај највећи центар глобалног геополитичког зла, Немачка је, заборавивши сличне неуспеле походе на Исток својих тевтонских витезова, Пољске почетком 17. века, Карла Дванаестог, Наполеона, те Кајзерове Немачке у Првом светском рату, скупо платила своју осионост. За бивши СССР, односно, Русију ово је била само привидна победа, тачније, Пирова победа, а заправо пораз који је омогућио атлантистима из врха КГБ и Комунистичке партије да упорном подривачком политиком и саботажом наставе свој неуспели утопијски пројекат који је довео до слома и распарчавања велике евроазијске империје и омогућио атлантистима да остваре лаку победу без иједног испаљеног метка. Данас када је НАТО савез допро до предграђа Петрограда, а сутра можда и до Брјанска, прослава дана победе у Москви изгледа неумесно и трагикомично. Ако је Кремљ желео да прикаже напредак своје војне моћи било би далеко примереније да је то учинио неколико дана раније, тачније, 6. маја, на дан Светог великомученика Георгија, победника над сатаном.

Што се Европе тиче, она је већ одавно окупирана и поробљена од Атлантика до руско-белоруских граница. Сада је постало јасно да је једини прави победник у Другом светском рату англоамеричка, ционистичка, те интернационална политичка и економска елита, банкари из Њујорка и Лондона, мултинационални капитал, светска плутократија и глобалистичка закулиса. Европа је окупирана по вертикали од стране поменуте псеудоелите која ју је затворила у нови тоталитарни и утопијски пројекат Европске уније, а по хоризонтали од стране све бројнијих сиромашних маса афричко-азијских миграната с туђим културно-цивилизацијским и расним идентитетом. Савремени Европљани су углавном обескорењена, изманипулисана, идиотизована, анестезирана гомила потрошача која не примећује да хода ивицом провалије и живи у свету илузија, без икакве идеје осим комфора, без икакве религије осим прогреса, у царству "кнеза овога света", у " Геноновом " царству квантитета."

Добро је позната чињеница да су Јевреји били најважније личности који су одговорни за бомбардовање Србије, али постоје још најмање два доказа да је НАТО бомбардовање Србије у ствари била јеврејска агресија над Србима: - Дан када је НАТО почео да бомбардује…

?? Прошло је 25. година од НАТО агресије Данас се обележава 25. година од „милосрдног учења демократије“ од стране НАТО Алијансе. Часови “демократије” су почели 24. марта 1999. у 20:45 гађањем војних циљева, а завршени су 10. јуна 1999. У тих 78 дана сазнали…

?? Прошло је 25. година од НАТО агресије Данас се обележава 25. година од „милосрдног учења демократије“ од стране НАТО Алијансе. Часови “демократије” су почели 24. марта 1999. у 20:45 гађањем војних циљева, а завршени су 10. јуна 1999. У тих 78 дана сазнали…

Фирер поклања Београду Карађорђеве топове. Испред Војног музеја на Калемегдану (данашњи Завод за заштиту споменика културе града Београда), окићеног југословенским и немачким заставама, белим двоглавим орловима и црним кукастим крстовима, уз почасну стражу…