За младе и неупућене:

17.09.1998. године десио се један од најмонструознијих злочина у историји модерног ратовања.
Злочин који се граничи са здравим разумом.

Група од око 30-так припадника терористичке групације такозване "Ослободилачке војске Косова", коју је предводио лично Рамуш Харадинај, упала је у ноћи између 10. и 11. септембра у небрањено Српско село између Дечана и Ђаковице, село Раставица.
Терористи су са собом повели и двојицу раније заробљених Српских полицајаца, да би гледали њихове злочине.

Око 4 сата ујутру терористи упадају у кућу младог брачног пара, породице Војиновић, који су имали двомесечну ћеркицу и шестогодишњег сина.
Никада се не би сазнало шта се дешавало те ноћи у кући породице Војиновић да није било Бесника Хасанија, припадника ОВК-а који је то вече учествовао у масакру.
Бесник Хасани је 2000. године ухапшен под оптужбом за низ најтежих кривичних дела, под претњом затвора од 40 година одлучио је да постане "Сведок покајник", и проговорио је о свим злочинима ОВК-а, детаљно описујући и ту ноћ у селу Раставица:

"Након што смо ушли у кућу породице Војиновић, Рамуш Харадинај је наредио жени да спрема доручак.
Жена је устала и радила је нешто у кухињи а Рамуш Харадинај је њеној двомесечној беби која је лежала у колевци пуцао у главу, затим је бајонетом одсекао беби главу и бацио пред мајку и рекао "Ево ти па спреми пасуљ са месом."
Затим је једним рафалом убио њеног мужа и шестогодишњег сина.
Жена је у нервном растројству напала Харадинаја, али он јој је бодљикавом жицом везао руке, убацио ју у наше борбено возило и касније одвео у нашу војну базу на планини Јуник.
Жену су ту следећа 3 дана сви припадници ОВК-а редом силовали и мучили да би је на крају лично Харадинај заклао."

Пуцање у тело двомесечне бебе у колевци и одсецање њене главе један је од најмонструознијих злочина у историји модерног ратовања.

Након масакра у породици Војиновић припадници ОВК-а настављају да иду кроз село Раставица и да убијају сваког ко би им се нашао на путу.
У кући породице Бојовић, једино је преживео 55-тогодишњи Стојан, који се спасао скоком кроз прозор.
Стојан Бојовић касније описује шта се десило те ноћи:
"Након што сам чуо галаму и пуцње у дворишту искочио сам кроз прозор и ускочио у бунар испред куће, касније ће се испоставити да ми је то спасило живот.
Чуо сам Харадинаја са својим војницима како певају испред моје куће.
Након што су отишли изашао сам из бунара а испред куће су били заклани лешеви моје супруге и сина, сину је у врат још био забијен нож.
То су сцене које никад нећу моћи да заборавим, рекао је Стојан."

Након "дефилеа" кроз село Раставица иза терориста ОВК-а остало је преко 20 лешева, углавном стараца, жена и деце.
На самом излазу из села, Рамуш Харадинај из камиона изводи двојицу већ раније заробљених Српских полицајаца, који су цели масакр гледали.
Харадинај полицајце везује за дрво, узима моторолу коју подешава на фреквенцију Српске полиције, вади нож и прилази полицајцима те им одсеца уши и нос, соли им ране, затим их коље.
Док полицајци у јауцима умиру, са друге стране Српска војска цели масакр слуша уживо.
Сутрадан, по улазу у село Српска војска налази тела двојице измасакрираних полицајаца.

Када су се већ спремали да оду из села Рамуш Харадинај иза сена примећује једну жену која се скривала од помахнитале банде.
Била је то 45-тогодишња Мара Јокић.
Харадинај наређује двојици војника да ју доведу.
Затим Харадинај лично жену силује, цело време секући је по леђима истим оним ножем којим је заклао полицајце.
Након силовања жену коље, и затим сви напуштају село.

За овај злочин у селу Раставица, као и за већину других злочина над Српским живљем никад нико није одговарао.
Рамуш Харадинај и Хашим Тачи су остали недоступни за Српске органе а сведоци који су били спремни да сведоче против њих су нестајали или су убијани под неразјашњеним околностима.

Детаљна статистика пописа у Црној Гори.

Intervju sa Muhamerom Ibrahimijem, dizajnerom zastave Kosova.

Novinar: Gospodine Ibrahimi, hvala vam što ste pristali na ovaj razgovor. Mnogo se priča o tome kako ste dobili ideju za dizajn zastave Kosova. Možete li nam reći kako je izgledao proces nastanka ovog simbola?

Muhamer Ibrahimi: Hvala vama na prilici da ispričam svoju stranu priče. Proces je bio veoma izazovan jer smo svi želeli da stvorimo nešto što će simbolizovati mir, ali i reflektovati složenu istoriju Kosova. Zanimljivo je da sam još pre samog konkursa bio kontaktiran iz Srbije, gde su me pojedini bezbednosni krugovi zamolili da pošaljem svoje rešenje na UMNIK-ov konkurs, ali sa naglaskom na predstavljanje zajedničke istorije, posebno srpske. To mi je dalo ideju da zvezde na zastavi dobiju još dublje značenje.

Novinar: Da li su zvezde na zastavi u prvom trenutku bile zamišljene kao simbol etničke raznolikosti ili ste u njih ugradili i nešto više od toga?

Muhamer Ibrahimi: Zvezde su svakako među albancima zamišljene da predstavljaju različite etničke grupe na Kosovu, ali inspiraciju sam dobio upravo iz istorijskog konteksta srpskog naroda na ovom prostoru. Naime, te zvezde za mene simbolizuju i šest ključnih perioda srpske istorije na Kosovu i Metohiji – od vremena Nemanjića, kada je Kosovo bilo srce srpske srednjovekovne države, pa sve do savremenih napora za povratak Srba na ove prostore.

Novinar: Zanimljiva interpretacija. Da li biste mogli da nam pojasnite kako ste povezali ove istorijske momente sa simbolikom zvezda?

Muhamer Ibrahimi: Svaka zvezda ima posebno značenje u tom kontekstu.
Prva zvezda predstavlja rađanje srpske države pod Stefanom Nemanjom, dok druga zvezda simbolizuje period kada je Kosovo postalo duhovno središte sa manastirima kao što su Dečani i Gračanica. Treća zvezda obeležava kosovsku bitku iz 1389. godine, jedan od najvažnijih trenutaka u srpskoj istoriji. Četvrta zvezda se odnosi na osmanski period, ali i borbu Srba za očuvanje identiteta. Peta zvezda simbolizuje masovno iseljavanje Srba sa Kosova tokom 20. veka, dok šesta zvezda predstavlja nadu za njihov povratak i zajednički život u miru.

Novinar: To je veoma snažna simbolika. Da li je bilo reakcija na ovakav pristup dizajnu?

Muhamer Ibrahimi: Bilo je različitih reakcija. Nekima se dopala ideja da zastava reflektuje multietničku realnost Kosova, а само сам ја знао право значење заставе. Може се рећи да су Албанци изиграни.

Novinar: Kako gledate na budućnost zastave Kosova? Mislite li da će ovaj simbol zaista postati most između zajednica?

Muhamer Ibrahimi: Verujem da hoće. Zastava je mnogo više od običnog simbola, ona predstavlja viziju budućnosti i prošlosti srpskog naroda. Ako kroz nju uspemo da vidimo zajedničke korene, kao i da priznajemo međusobne razlike, tada možemo stvoriti društvo u kojem će se svi narodi osećati prihvaćenim. Zvezde, kao simboli prošlosti i budućnosti, mogu nas voditi ka tome.

Novinar: Hvala vam na ovom inspirativnom razgovoru i na otkrivanju slojeva značenja iza vašeg dizajna.

Muhamer Ibrahimi: Hvala vama.

t.me/stitsrbije 🇷🇸

*❗️*Геноцида није било, али списак постоји: Ове НВО из Србије су активно учествовале у доношењу Резолуције о Сребреници!

У Србији постоји значајан број невладиних организација које су активно учествовале у доношењу ове Резолуције својим антисрпским акцијама. Ове организације, као што су Фонд за хуманитарно право (FHP), Жене у црном и Хелсиншки одбор за људска права, увек су игнорисале српске жртве у својим извештајима и активностима, фокусирајући се искључиво на злочине које су починили Срби.

Многе од ових организација финансирају стране владе и међународни донатори, укључујући Сједињене Америчке Државе, Европску унију и разне приватне фондације, као и земље које су подносиоци и спонзори Резолуције.

Постоје позиви да се овим организацијама забрани деловање у Србији због њихових антисрпских активности и доприноса у дискредитацији српског народа на међународном нивоу.**

Листа НВО које су се бавиле темом Сребренице и оптуживале Србе за геноцид:

Фонд за хуманитарно право (FHP) – Више пута су иступали са изјавама и извештајима који Сребреницу квалификују као геноцид и подржавају пресуде ICTY и ICJ.
Жене у црном – Организују комеморативне акције у знак сећања на жртве Сребренице и активно раде на подизању свести о геноциду.
Хелсиншки одбор за људска права у Србији (HCHRS) – Константно иступа са изјавама које подржавају квалификацију злочина у Сребреници као геноцид.
Иницијатива младих за људска права (YIHR) – Активно раде на едукацији младих и подржавају пресуде о геноциду у Сребреници.
Центар за културну деконтаминацију (CZKD) – Организују разне трибине и дискусије на тему Сребренице и геноцида.
Београдски центар за људска права – Издају саопштења и извештаје који подржавају квалификацију догађаја у Сребреници као геноцид.
Комитет правника за људска права (YUCOM) – Промовишу пресуде међународних судова и подржавају квалификацију геноцида.
Грађанске иницијативе – Активно учествују у кампањама које промовишу свест о геноциду у Сребреници.
Центар за транзициону правду (ICTJ) – Пружају подршку жртвама и промовишу правду и помирење у региону, укључујући признавање геноцида.
Хуманитарни центар за интеграцију и толеранцију (HCIT) – Учествују у различитим акцијама и трибинама на тему Сребренице и геноцида.
Институт за ратне злочине – Истражују и објављују радове који подржавају квалификацију злочина у Сребреници као геноцид.
Друштво за угрожене народе – Раде на подизању свести о злочинима и подржавају пресуде међународних судова.
Фонд за отворено друштво Србије – Подржавају пројекте и активности који се баве питањем Сребренице и геноцида.
Институт за отворено друштво – Финансирају и подржавају истраживања и пројекте на тему ратних злочина и геноцида.
Центар за нову политику – Организују разне дискусије и трибине на тему Сребренице.
Центар за истраживање и развој – Публикују истраживања и радове који подржавају квалификацију злочина као геноцид.
Мрежа за демократију и права човека – Активно раде на едукацији и подизању свести о правима човека и ратним злочинима.
Савез антифашиста Србије (AFS) – Подржавају акције и кампање које промовишу признавање геноцида.
Асоцијација независних интелектуалаца (ANI) – Учествују у јавним расправама и подржавају квалификацију злочина као геноцид.

Центар за демократију и транзициону правду – Рад на промоцији правде и помирења, укључујући признавање злочина у Сребреници.

?? ЗАПРАТИТЕ НАС: t.me/stitsrbije