Мајор Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић 29.септембра 1991 год дали животе за Србство.
Они су дали реч ! ❤️

Вечна памјат херојима 🇷🇸

#МиланТепић #СтојадинМирковић #Срби #СРБство #29септембар1991 #незаборав #памћење #херој #хероји

Учили нас, мучили нас,
Да будемо све,
Само синци српске мајке,
Само Срби НЕ,
Ал' дружећи се с вуком, лисом,
Лав је ост'о Лав,
Још нас има што кличемо,
Ја сам Србин сав!

Јован Јовановић Змај.

----
Лазо М. Костић: Свака употреба латинице за српски језик је антисрпски чин.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ, 8. СЕПТЕМБАР
„Заиста кажем да ако са неким проведем у разговору 30 и 40 дана, а не видим како пише, нећу знати каква је његова вештина [у томе]; кад видим само једно писмо његовом руком [написано], све ћу о њему сазнати […]. Кажи [детету] да ако жели да пише – нека пише тачно и лепо. А како му се напише, тако ће дете касније и писати. Ако се [у њему] укорени лоше, све ће друго бити лоше. Па какав онда темељ [учењу] можеш поставити? [...] Ако у књигама где погрешиш, није толика штета колика је ако дете лоше пише [...] јер човек који поседује знање, многе књиге може исправити.”
Овај непоколебиви став о писмености, писању и правопису припада Константину Филозофу Костенском (око 1380 – после 1431), биографу и библиотекару деспота Стефана Лазаревића. Био је руководилац преписивачке радионице при библиотеци манастира Манасија, чувеној Ресавској школи. Основао ју је Деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији (Ресави), са циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и преведених текстова и реформише дотадашњи правопис. Сама манастирска библиотека је имала више од 20 000 књига у рукопису. Под Ресавском школом се не подразумева само установа, већ и правац у развоју српске писмености. Ресавска школа је представљала ауторитет у преписивању и превођењу, тако да се до 18. века по ресавским правилима мерио квалитет рукописа. Једна од тековина рада ресавских монаха-преписивача пристиглих из различитих крајева ондашњег хришћанског света је и специфична ортографија. На високом гласу у колекцијама хришћанских средњовековних рукописа, ресавска ортографска норма доживела је и своју савремену стилизацију у једном од најлепших ћириличних фонтова који носи назив „Ресавска БГ”, ауторке Оливере Стојадиновић.