Јутарњи програм, гост: Мирјана Стојисављевић 09.10.2024.

#РТРС #РТРСвијести #БранкоЋопић #сироче #писац #књижевник #таленат #брацо #Бихаћ #БањаЛука #Политика #МирјанаСтојисављевић #ЈеданЈеБранкоЋопић #40година #ЈежеваКућица #бољисвет #култура #завичај #родољубље #кућнипраг #БранковМост #титоисти #МојБранкоНеЛаже #МомчилоСрећковић #прваноћубеограду #клупа #тиранија #најобимнијидосије #Хашани #благодарје #АнтонКасиповић #ЋопићевимСтазама #пролом #глувибарут #нетугујбронзанастражо #делијенабихаћу #напетровачкојцести

Зашто Срби мисле да не могу да их нађу на друштвеним мрежама ако објаве куцају ћирилицом? Зашто су Срби и у 21. веку информатички неписмени и заостали?

Како ли нађоше нашу страницу само ћириличним објавама, насловима и описима? Чудо невиђено! Како ли се налазе арапске, кинеске, руске објаве? Има ли логике код небеског народа?

Пре 111 година, неко је негде примио овакву честитку... Шта смо урадили за повратак ћирилице?

#пошта #постоноша
#МаркоЛазаревић
#Србија #ПрвиСветскиРат #светскират #НоваГодина #СрећнаНоваГодина #честитка #Београд
#Serbia #WWI #centenary #worldwars #newyear #happynewyear #GreatWar #greetingscard #WWII #Belgrade #јулијанскикалендар #пост #БожићПаНова #првоБожићПаНоваГодина

Јован Јовановић Змај: Учили нас, мучили нас
Учили нас, мучили нас,
Да будемо све,
Само синци српске мајке,
Само Срби НЕ,

Ал' дружећи се с вуком, лисом,
Лав је ост'о Лав,
Још нас има што кличемо,
Ја сам Србин сав!

Јован Јовановић Змај.

----
Лазо М. Костић: Свака употреба латинице за српски језик је антисрпски чин.

Не може свако да буде СРБин!
#ДрагошКалајић

Ко пише ћирилицом? Ко куца ћирилицом? Прваци пишу ћирилицом" Шампиони пишу ћирилицом! СРБИ пишу и куцају ћирилицом!

Јован Јовановић Змај: Учили нас, мучили нас
Учили нас, мучили нас,
Да будемо све,
Само синци српске мајке,
Само Срби НЕ,

Ал' дружећи се с вуком, лисом,
Лав је ост'о Лав,
Још нас има што кличемо,
Ја сам Србин сав!

Јован Јовановић Змај.

----
Лазо М. Костић: Свака употреба латинице за српски језик је антисрпски чин.

Мајор Милан Тепић и војник Стојадин Мирковић 29.септембра 1991 год дали животе за Србство.
Они су дали реч ! ❤️

Вечна памјат херојима ??

#МиланТепић #СтојадинМирковић #Срби #СРБство #29септембар1991 #незаборав #памћење #херој #хероји

Учили нас, мучили нас,
Да будемо све,
Само синци српске мајке,
Само Срби НЕ,
Ал' дружећи се с вуком, лисом,
Лав је ост'о Лав,
Још нас има што кличемо,
Ја сам Србин сав!

Јован Јовановић Змај.

----
Лазо М. Костић: Свака употреба латинице за српски језик је антисрпски чин.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПИСМЕНОСТИ, 8. СЕПТЕМБАР
„Заиста кажем да ако са неким проведем у разговору 30 и 40 дана, а не видим како пише, нећу знати каква је његова вештина [у томе]; кад видим само једно писмо његовом руком [написано], све ћу о њему сазнати […]. Кажи [детету] да ако жели да пише – нека пише тачно и лепо. А како му се напише, тако ће дете касније и писати. Ако се [у њему] укорени лоше, све ће друго бити лоше. Па какав онда темељ [учењу] можеш поставити? [...] Ако у књигама где погрешиш, није толика штета колика је ако дете лоше пише [...] јер човек који поседује знање, многе књиге може исправити.”
Овај непоколебиви став о писмености, писању и правопису припада Константину Филозофу Костенском (око 1380 – после 1431), биографу и библиотекару деспота Стефана Лазаревића. Био је руководилац преписивачке радионице при библиотеци манастира Манасија, чувеној Ресавској школи. Основао ју је Деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији (Ресави), са циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и преведених текстова и реформише дотадашњи правопис. Сама манастирска библиотека је имала више од 20 000 књига у рукопису. Под Ресавском школом се не подразумева само установа, већ и правац у развоју српске писмености. Ресавска школа је представљала ауторитет у преписивању и превођењу, тако да се до 18. века по ресавским правилима мерио квалитет рукописа. Једна од тековина рада ресавских монаха-преписивача пристиглих из различитих крајева ондашњег хришћанског света је и специфична ортографија. На високом гласу у колекцијама хришћанских средњовековних рукописа, ресавска ортографска норма доживела је и своју савремену стилизацију у једном од најлепших ћириличних фонтова који носи назив „Ресавска БГ”, ауторке Оливере Стојадиновић.