Врлина је као жеђ.
Кад човек почне да је пије, све више жедни, и све чешће тражи да је пије. Онај ко почне вежбати врлину милосрђа, не зна за меру у томе, нити признаје икакву меру. Свети Филарет у беди није био мање милостив него у богатству. Кад му је унука постала царица, он је поново постао богат човек, но не мање милостив. Једнога дана он рече жени и деци, да спреме најбољу гозбу какву могу, па вели „да умолимо Цара и Господа нашег, са свима великашима Његовим, да дође на пир". Сви помислише, да старац мисли да позове на вечеру свога зета цара, па се потрудише што боље могоше и припремише гозбу. Међутим Филарет прође по улицама и скупи све беднике, просјаке, слепе, прокажене, хроме, изнемогле, и доведе их на гозбу. Поставивши их за сто, нареди жени и синовима, да служе око стола. После свршене гозбе даде "свакоме госту у руке по златник и отпусти их. Тада сви разумеше, да он под Царем разумеваше самога Господа Христа, a под Његовим великашима просјаке и невољнике. Још је он говорио, да не треба гледати у новац, који се даје просјаку, него треба промешати новац, па што рука сама из џепа извади, оно и дати. A рука ћe извадити оно што Божји Промисао буде одредио.
Пролог
Св. Владика Николај Велимировић

“Нико нас није толико волео као Господ. Нико није био толико вређан (псован), исмеван и понижен као Господ.
Да ли сте икада осетили душевно стање Христовог мучеништва? Схватили бол који је претрпео?
Можете ли уопште и у теорији да схватите, да је један човек, један слуга, подигао руку и ударио шамар Христу?
Божије Лице шамарано немилосрдном руком безобразног, грешног човека?
Да ли се Христос разгневио? Наљутио? Супротставио?
Не, једино што је рекао, било је:
"Ако зло рекох, докажи да је зло; ако ли добро, зашто ме бијеш?" (Јован 18, 23)
А ми људи, који смо упали у немилост, немилосрдни, грешни, достојни читавог пакла, не само да шамар не прихватамо, већ ни једну једноставну реч, једну просту увреду... Ни најмању контролу... Одмах реагујемо, подижемо свој став и супротстављамо се."

Старац Јефрем Аризонски

"Ево, Боже, да ти се помолим још једанпут и нећу ти више досађиват'."

Ријечи су Марка Миљановa након што је угледао 20.000 Турака како иде на 5000 његових Црногораца и Куча у бици на Фундини 1876. године.

" Када су у логору хтели да се одрекнемо од вере све су нас увели у ледену воду, и свештенике, и епископе и мирске хришћане. То је било на Северу.. Оставили су нас тако на страшном мразу а стражу су поставили са псима. Стража се смењивала а ми смо тихо стајали и молили се. Господ је помогао и ја сам умом творио Исусову молитву. Њу и Богородице Дјево сам непрестано држао и одједном ми је постало вруће. Покушавали смо да се приближимо једни другима али како.. Знали смо да ћемо ускоро поћи ка Господу. Неки су умно говорили Псалтир, нико није могао реч да изговори тако је страшан мраз био да људи нису могли да дишу. Почели су да тону у воду они који су се први укочили..заплакали смо.. душе су полетеле ка Божијем Престолу, све мученичке. Ни један се Господа није одрекао, Анђели су силазили и узимали их. А мени се јавила Царица Небеска и казала ми: "Не оставаљај молитву, она ће те сачувати и исцелити. Молила сам Господа да те остави на земљи, потребан си Цркви Божијој. Благодат Мога Сина ће пребивати са тобом у векове." Мајка Божија ме огрнула таквом светлошћу, топлом и огњеном, тако да сам остао једини жив.
Када су ме извукли из воде и довели у бараку, питали су: "Па, јел ти помогао твој Бог!?" Ја сам на то једва изговорио: "Верујем и исповедам Пресвету Тројицу и Матер Господа Мога!" ..Тада је човек, безбожник, рекао: "Помоли се за моју кћер, болесна је.."
...Сећајући се свега, баћушка је погледао кроз прозор у двориште, није мога да заустави сузе, тихо је плакао: "Мајко Божија, Царице Небесна, шта су све са нама радили! Сви смо били изнурени, једва живи, копали смо рупе у снегу и правили скровишта.. покривали смо људе боровим гранама, жвакали иглице бора.. тако је нашу веру Господ испитивао."

Старац Николај Гурјанов

У молитви је важан интензитет

У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако.

Саслушајте ме, децо моја, да вам испричам и један пример за ово.

Неки монах ишао кроз пустињу, па се сусрео са другим монахом. Поздравише се.– Одакле долазиш?

– Из тог и тог села.
– Па како живите тамо?
– Код нас је страшна суша. У великој смо невољи и тузи.
– И шта сте урадили? Јесте ли се молили Богу?
– Јесмо.
– Да ли је пала киша?
– Није пала.
– Изгледа – рећи ће монах – да се нисте баш усрдно молили. Хајде да и нас двојица овде, на лицу места, упутимо молитвицу Богу да помогне у тој ствари.

И стварно, одмах, на лицу места, почеше да се моле. Одмах се појави један облачић. Он постепено постајаше све већи и већи, све црњи и црњи, све нижи и нижи, и гле, паде јака киша. Шта се овде десило? Десила се усрдна молитва. Мало времена су се молили, но одмах је пала киша. Јер, важан је био интензитет њихове молитве.

Поуке преподобног Порфирија Кавсокаливита

Нека имате праву љубав према Богу, и Бог ће вам дати све. Не би требало да користите оно што имате само за себе; морате помоћи оним људима који живе поред вас.

Свети Спиридон Чудотворац

Пророчанство старца Илариона

Наступају тешка времена, јер нестаје вере. Због сиромаштва - ради хране и одела - људи ће продавати своје душе. Свет ће постати зао, нестаће милосрђа и љубави међу људима. Свештеници и мирјани биће исти, и неће бити никог да поучава вернике. Верујући неће моћи да пронађу ни пастире, ни пут спасења. Цареваће новац и страствено настојање да се живи - иживљавајући се.

Нико се неће бринути за људске душе. Све ће бити подвргнуто стицању. Сви ће бити равнодушни према своме спасењу и вери. Нестаће страха Божијег. Смисао дужности и одговорности постаће неразумљив. Све ће се вртети око новца.

Сви ће трговати узајамно. Зло ће се с невероватном силом ширити по свету. Преживљаваћемо последња времена. Ми не можемо чак ни да замислимо колико ће бити тешко. Ми не можемо ни да замислимо шта чека нас и децу нашу.

Наша деца ће бити потпуно неприпремљена за та тешка времена – да би се супротставила таквом стању, јер родитељи данас не уче децу страху Божијем и стиду пред људима. Они ће због тога постати плен многих зала.

Мајке, не одбацајте своју децу, да се талас тог поквареног века не би обрушио на њих! Ви ћете вечно плакати, ако не спасете своју децу и учинићете их синовима геене огњене. Ако се грех света заустави и људи покају, онда нећемо преживљавати последња времена...