Из житаја Успења Пресвете Богородице:

"У то време догоди се да један јеврејски свештеник, по имену Атоније испуни се зависти, у њему плану стара злоба према Господу нашем, и он рече: „Погледајте каква се почаст одаје телу оне која роди ону варалицу што разори закон отаца наших!“ И будући снажан телом, он у страховитом бесу појури ка одру у намери да баци на земљу пречисто тело Владичице наше; и када се дрске руке његове дотакоше одра, тог часа невидљиви анђео одсече му обе руке невештаственим мачем Божје одмазде, и оне висијаху прилепљене за одар. Тада Атоније паде на земљу вичући и вапијући: „Тешко мени!“ И увидевши свој грех, он се стаде кајати и говорити светим апостолима: Смилујте се на мене, слуге Христове!” Свети апостол Петар нареди да стану они што ношаху одар и рече Атонију: Ето, добио си што си желео. Знај дакле да је Господ Бог од освете (Пс. 93, 1), и није се затајио. Но ми те не можемо исцелити од твојих рана; то може учинити једино сам Господ наш, на кога ви неправедно устасте, и ухвативши убисте. Али, ни Он ти неће хтети дати исцељење, ако претходно не поверујеш у Њега свим срцем и не исповедиш устима да Исус јесте истинити Месија, Син Божји. – Атоније повика: Верујем да је Он предсказани од пророка Спаситељ света, Христос. Ми од самога почетка бесмо увидели да је Он Син Божји; али, помрачени злобном завишћу, не хтесмо отворено признати величија Божија и предадосмо Га невина на смрт; Међутим Он силом Божанства Свог васкрсе у трећи дан, посрамивши све нас, ненавиднике Његове: јер ми покушавасмо да поткупљивањем стражара затајимо васкрсење Његово, али ништа не могосмо учинити, пошто слава о томе пронесе се на све стране.
Када Атоније говораше ово, кајући се за свој дрски грех, свети апостоли и сви верни радоваху се радошћу анђела за грешника који се каје. И нареди свети апостол Петар Атонију да са вером приљуби ране отсечених руку уз висеће о одру руке, и да са вером призове име Пресвете Богородице. Антоније то уради, и одмах се одсечене руке припојише к својим местима, и постадоше потпуно здраве; једино остаде ожиљак, као црвена нит око лакта. И павши ничице пред одром, Атоније се поклони рођеноме од Пречисте Дјеве Христу Богу, и многим похвалама величаше Пресвету Матер Његову, наводећи из Светога Писма пророштва и сведочанства о Њој и о самоме Христу, те се сви веома чуђаху двема стварима: чудесном исцељењу Атонијевих руку и мудрим речима његовим, којима слављаше Христа Бога и хваљаше Пречисту Богородицу. И придруживши се светим апостолима, Атоније са осталим хришћанима ступаше за одром ка Гетсиманији."
ПРЕСВЯТАЯ БОГОРОДИЦЕ СПАСИ НАС!
Заслуге за текст: @derTrommler

Срби су по традицији ратнички, граничарски и слободољубив народ, чиме се основано поносе. Доказ за српски ратнички дух, између осталог, јесте што припадају ретким народима у свету, где се одлазак регрута у војску бучно и раздрагано прославља као да је свадба или рођење детета. 
Војска је играла важну одлуку у српском друштву. Чин одласка на служење војног рока био је сматран путем кроз који сваки младић пролази, и на крају истог постаје мушкарац. Мушкарцем се није сматрао нико ко је на неки начин избегао војску, а дезертери су гледани са највећим презиром. Кроз целу своју модерну историју, милитаризам је обликовао Србију. Није било генерације да није узела пушку да се бори против Турчина одлазећи у шуме, или против Аустријанаца одлазећи на фронт - увек у рат добре воље, схватајући то као дужност. Рат је био позив коме су се Срби увек одазивали, не зато што воле да гину, већ због милитаристичког друштва које се стварало вековима.

Ово су последице мултикултуралног друштва и отварања граница за илегалне мигранте, такво друштва нема никакву будућност. Људи различитих религија, култура, раса и васпитања нису створени да живе заједно у једном друштву, јер се то увек показало као изузетно подељено и немирно друштво које мора пропасти.

Овакав сличан злочин је почињен недавно у Уједињеном Краљевству где је црнац ножем убио 3 мале девојчице и тешко ранио још неколико.

Стално се дешавају овакви злочини између људи различитих припадности у САД и западној Европи, али то је потпуно очекивано услед пропуштања милиона миграната сваке године из Африке и блиског истока.

Надам се да ће једног дана барем у нашој отаџбини се наћи заиста родољубиви људи на власти који ће спречити да овакво лудило задеси Србе.

Дотле, вежбајте снагу и борилачке вештине, учите корисно знање, удружите се и увек будите спремни да одбраните своје најмилије.

„Крај греха је смрт; крај Божјих заповести је живот вечни.”
—Свети Василије Велики, о греху и врлини, 4. век, Римско царство

Везано за речи Светог Јована Кронштатског

Исуса Христа су осудили Јевреји и разапели Римљани у време Понтија Пилата. Били су толико заслепљени и горди да нису видели да Христос, Кога вређају, клевете, осуђују, муче и разапињу, је заправо Богочовек, Син Божији, и ствари су постале јасне тек онда када је Он васкрсао.

Заслепљени маглом грехова људи се и дан данас често свађају, препиру, презиру, чак и они најближи међусобно, браћа, сестре, род рођени... Узрок такве свађе може бити погрешно виђење и неразумевање других. Треба, као што нас саветује Свети Јован Кронштатски, да не гледамо друге ђавољим очима, да не примећујемо само недостатке и показујемо непоштовање, тако стварајући беспотребан немир и раздор.

(ово би било само моје гласно размишљање, надам се да сам добро разјаснио речи светитеља и да је некоме ово корисно)

„Ђаво на све начине покушава да сакрије од нас добро у другима и да нам их прикаже у негативном светлу. Чувајте се и не гледајте друге његовим очима.”
-Свети Јован Кронштатски чудотворац, 19. и 20. век, Руско царство

„Грех је тама, мркли мрак; и то се види из чињенице да се врши непромишљено и тајно.”

—Свети Јован Златоусти