ПОКУШАЈ УСТАШКЕ ВЛАСТИ ДА ОТМЕ САНЏАК ЦРНОЈ ГОРИ:
3. маја успостављена је усташка власт на територији пљеваљског среза. Један је усташки жандармеријски вод успоставио жандармеријску станицу у Пљевљима. У свим станицама распоређено је било по 10 усташа изузев у Пљевљима, ђе их је било 14. Након тога наступили су преговори о Санџаку. То је био преговор различитих квислиншких и окупаторских комбинација. У вези са тим, састанак је одржан у Пријепољу од 3. до 6. маја.

Усташе су хтјеле да њима припадне Санџак, али италијански представници нијесу дозволили и они су до краја остали непопустљиви према усташким приједлозима. (1) Затим ту слиједи 10. маја ликвидација усташке и успостављање власти црногорског привременог комитета на територији пљеваљског среза (2).

Имамо овај цитат из исте књиге ђе су усташе разоружане и отишле су из црногорског и србијанског дијела Санџака. Овако цитат гласи: ,,Италијански окупатор је 10. маја уклонио усташку власт са свог окупационог подручја у пљеваљском срезу. Разоружане су све станице усташког жандармеријског вода на територији среза". (3)
-----------------------------------------
*?ИЗВОРИ:
1. Данило Јауковић (1960), Санџак у народноослободилачком рату, стр. 37
2. Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја, стр. 20
3. Данило Јауковић (1960), Ибидем*, стр. 41

КОМУНИСТИЧКА МРЖЊА ПРЕМА ЦРНОЈ ГОРИ - ГОРА ОД ОКУПАТОРА:
Ово је прије свега дио о комунистичкој аутошовинистичкој мржњи према Црној Гори и Црногорцима. У некадашњем рату који су наши велики државници попут Крста Поповића и Павла Ђуришића изгубили, партизани су спровели асимилацију односно расрбизацију Црногораца. Мада, набавили смо и документе да су исти ти ,,ослободиоци" уништили Подгорицу са бомбардовањем као и црногорске градове, још више су бомбардовали своју рођену државу него сами петоколонаши како би их они назвали. Затим ајмо фино да кренемо редом:

ПРВО БОМБАРДОВАЊЕ ПОДГОРИЦЕ - 4. децембра 1943. године савезнички авиони су према наређењу партизана бомбардовали околину Подгорице.
Извор: АВИИ 6/2; к. 752

ДРУГО БОМБАРДОВАЊЕ ПОДГОРИЦЕ: Савезнички авиони опет према наређењу партизана су 25. јуна 1944. године бацили бомбе на Подгорицу. Погођена је и оштећена радионица за оправку аутомобила. Запаљено је око 20 камиона.
Извор: Зборник НОР-а, Том 3, Књига 8, документ број 1 (Бојна релација Девете црногорске бригаде

ТРЕЋЕ БОМБАРДОВАЊЕ ПОДГОРИЦЕ: Савезнички авиони су 5. новембра 1944. године извршили ваздушни напад на Подгорицу. Напад се поновио и наредна два дана. Погинуо је знатан број сународника црногорских. Уништена је једна радио-станица. Овом приликом је страдало и становништво.
Извор: АИИ, IV/2а-300 (44)

ПРВО БОМБАРДОВАЊЕ НИКШИЋА: Савезнички авиони бомбардовали су 7. априла 1944. године околину Никшића. Срушено је и запаљено више кућа, међу којима и зграда гимназије, силос, касарне, дом ,,Косовка дјевојка", њемачке болнице и неке друге, приватне зграде. Погинуло је 178 грађана и рањени грађани који су махом прешли у четнике.
Извор: Зборник НОР-а, Том 3, Књига 7, документ број 156

ДРУГО БОМБАРДОВАЊЕ НИКШИЋА: Око 15 савезничких авиона је 8. априла 1944. године бомбардовало Никшић. Ту су махом страдали цивили и окупаторски војници.
Извор: Народноослободилачка борба у Црној Гори 1941-1945: Хронологија догађаја, стр. 525

Јесу ли ово ослободиоци?

КПЈ И БЈЕЛАШИ - ДВИЈЕ СЕСТРЕ ЈЕДНЕ МАЈКЕ, 2. ДИО:

Зеленаши су усклађивали своје жеље и реалне могућности, јасно декларишући, без обзира на наметнута рјешења која су прихваћена или би била прихваћена, свој крајњи циљ – велику српску државу под федерацијом којом ће Недић да управља. То се види и из нацрта зеленашке сагласности који је, по изјавама Крста Поповића и Новице Радовића, требао да буде усвојен послије рата. (1) Та могућност предвиђа веће компетенције Црне Горе под зеленашима и Недићем, него што су Уством НР Црне Горе 1946. остварене под комунистичкој авлији. Кажемо из разлога тог зато што су комунисти створили црногорску нацију одмах послије рата.

Имамо црногорски устав који је документован у то вријеме у црногорском комунистичком листу у члану 11 ђе пише да ће ,,црногорски народ добити равноправност МЕЂУ ОСТАЛИМ НАРОДИМА": ,,Противан је Уставу Народне Републике Црне Горе сваки акт који је на њеној територији уперен против суверености, равноправности и националне слободе црногорског народа и Народне Републике Црне Горе, као и осталих народа Југославије и осталих народних република Федеративне Народне Републике Југославије...". (2) Успоредбе ради, комунисти су у Уставу из 1946. подметнули идентитет Црне Горе као двоструки фалсификат да су Црногорци (мисле на новокомпоноване ђилкоше који како говоре су се посебно осјећали од српског идентитета) били угрожени национално под Краљевином Југославију. Међутим, ајмо да анализирамо даље њихове поступке према зеленашима.

Како средином јула 1944. славодобитно пише гласило црногорских комуниста: „Планови о стварању 'НЕЗАВИСНЕ ЦРНЕ ГОРЕ' издајника Секуле Дрљевића, Новице Радовића, Крста Поповића и других сепаратистичких вођа, срушени су плотунима који су осути из црногорских пушака". (3)

Комунисти у Црној Гори су вјеровали у Југославију и комунизам до краја повијести. А зеленаши – иако губитници у рату – имали су барем три дугорочно тачне процијене: комунизам је идеологија и систем који ће пропасти; Југославија је вјештачка творевина неправде Версајске конференције и одржаће се само до промјене констелације у Европи; СРПСТВО СА ЊЕНИМ НАЈБОЉИМ ОГРАНКОМ ЦРНОГОРСТВО, које има тисућуљетњу традицију, кађтад, обновиће своју независну и међународно признату државу под федерацијом…Слава палим зеленашима који су пали од сотонске руке комуниста.
-----------------------------------------
*?ИЗВОРИ:
1. Боривоје М. Карапанџић (1971), Споменица српских добровољаца: 1941-1971, стр. 98
2. Службени лист Народне Републике Црне Горе, II, бр. 2, Цетиње, 1946. година
3. Зборник грађе за историју радничког покрета Црне Горе, Том 3 (1960), стр. 99*