Прослеђено од
Центр "Хризма"

Кураевски синдром

Константинопољска патријаршија нема право апелације, а њен акт о враћању Андреја Курajeва у чин је неважећи, - каже протојереј Владислав Ципин.

Уважени канониста наше Цркве је дефинитивно у праву. Међутим, мало је вероватно да ће једна таква изјава бити довољна, да се реши још једна нова претња црквеном јединству.

Током протекле године, испоставило се да је, цео један одред "клирика" разчињених у РПЦ завршио у оквиру [за муницију*] Константинопољске патријаршије – Умински, Коваљ, Курајев, литванска група. Они имају све шансе да постану, попут украјинских расколника, инструмент Фанара зарад наметања његовог примата осталим помесним Црквама, као и доприношења признавању ПЦУ.

Шема очекиваног деловања вероватно изгледа овако. Сасвим је могуће да Константинопољ ове „оце“ позове да саслужују са свештенством других Цркава, што ће бити представљено као:
а) бацање изазова ових Цркава Московској Патријаршији, и
б) њихово признање јединствених „права“ Фанара, као „првог без једнаких“ ["први без премца"], на апелацију и "враћање" у чин.

У следећој етапи, слична ситуација ће бити искоришћена за легализацију ПЦУ – ако неке Цркве пристану да саслужују са условним Курајевим, признајући тако Фанару „право“ на апелацију, онда, шта ће их спречити да признају украјинске расколнике „обновљене“ истим тим „правом“?

У причи са Курајевим и другима, постоји још један непријатан моменат - у условима канонског безакоња Константинопоља, лишавање чина због кривице клирика се више не може сматрати нормом, која ће одвраћати од непоправљивих преступа, већ својеврсним „прозором могућности“ – главно је да се пред Московском патријаршијом појавиш са протесним ставом, да ти се досуди разчињење, а онда можеш да добијеш „рестаурацију“ од Фанара, и исто то ти је - улазница за какву такву европску парохију.

Да ли је могуће да наша Црква некако спречи такав сценарио?

1. Као минимум, информисати друге помесне Цркве, да су одређена лица бивши клирици и да је саслуживање са њима недопустиво и неприхватљиво.

2. Важније је - настојати да се отклоне узроци растућег еклисиолошког хаоса – путем обнављања аманског формата или посредством других механизама међуцрквене интеракције, изношењем свеправославне оцене новог учења и деловања Константинопољске патријаршије.

# Сергей_Павлов

*) мисли се на оквир, односно обујмицу за муницију са којом се лакше и брже пуни магацин за муницију

Telegram

Правблог Sr

Прослеђено од КЛИРИК НЬЮС У РПЦ СУ ИЗЈАВИЛИ, ДА КОНСТАНТИНОПОЉ НЕМА ПРАВО ДА ВРАТИ КУРАЕВА У ЧИН Константинопољ нема право да врати чин бившем протођакону Андреју Курајеву (кога је руско Министарство правде унело у регистар страних агената). Ово је изјавио…

И опет о писму УПЦ Трампу

Друштвена мрежа Доналда Трампа Truth Social је спремна да покрене сервис ТВ стриминг емитовања. Он ће бити фокусиран на вести и верске садржаје, као и на садржаје који су „отказани, биће отказани или су у опасности да буду отказани“.

У том контексту се поново враћамо на наш недавни предлог у вези са информисањем Трампа о прогону УПЦ.

Telegram

Правблог Sr

Писмо УПЦ Трампу 11. априла, лидери петнаест протестантских деноминација у Украјини потписали су и послали писмо члановима америчког Конгреса. У њему су позвали председника Представничког дома Мајка Џонсона и другу „сабраћу-хришћане“ да „појачају молитвену…

Постистина на квадрат

Према једној дефиницији, термин „постистина“ описује такве „околности, у којима су објективне чињенице мање важне у обликовању јавног мњења, од позивања на емоције и лична уверења“.

Колико год парадоксално изгледало, таква стратегија понашања, по нашем мишљењу, својствена је многим црквеним либералима.

Обично, црквени либерали себе представљају као борце за истину, интелектуалце, супотстављајуће незнању, и тако даље.

И у овом контексту, посебно контрастно изгледа њихово коришћење грубих, вулгарних и примитивних фејкова, који су управо усмерени на подстицање емоција према њиховим одабраним предметима критике.

На пример, чувени критичар УПЦ архимандрит [хвала Богу сада већ бивши] Кирил (Говорун) је изјавио, да је град Почајев затворен због Почајевске лавре! За то није пружио никакве доказе. Штавише, познато је да је градоначелник Почајева негирао везу између увођења карантина у Почајеву и месне Лавре. Дакле, званични разлог за увођење карантина није имао никакве везе са манастиром. Закључак - Говорун је лагао.

Једна ствар, да је он забележио, да је то само његова претпоставка, но он је у свом исказу користио императивну форму. А после тога, када му је указано, да је погрешио, он се није исправио и није признао, да користи непроверене информације.

Вероватно да је он рачунао управо на емоције мрзитеља УПЦ, рачунајући на то, да ову информацију нико неће проверити, пошто се на таласу непријатељства према Цркви лажи разлећу као пирошке. Протом је он користио емотивне епитете и изразе као што су „јефтина духовност“, „јефтина црквеност“, „вирус фундаментализма“, „фундаментализам убија“, то јест играо је на емоције. Какве то везе има са најјачом емоцијом – страхом од смрти? То сада раде скоро сви црквени либерали – подижу хистерију око Цркве да би изазвали непријатељство и мржњу према њој.

То јест, Говорун само представља класичан пример „апостола постистине“. Међутим, његова верзија је много опаснија, пошто он своје фејкове прикрива интелектуалним речником и оптуживањем својих критичара за... постистину. Тако он испада нека врста постистине на квадрат.

Верујемо, да овај феномен захтева додатно проучавање и да собом представља прекретницу у развоју технологија постистине.

#Василий_Мирянин

[29. мај 2020.]

Telegram

Raskolam.net

"В некоторых случаях, как например в Почаевской лавре на западе Украины, потребовалось изолировать целые города, поскольку паломники, посещавшие монастыри, распространяли вирус дальше и дальше", – пишет Говорун, не уточняя, что «изоляция» Почаева была объявлена…

Неколико речи о „православном фундаментализму“

У последње време све су учесталије објаве (укључујући и публикације на енглеском језику) о фундаментализму у РПЦ. Као, нема веће претње и опасности за РПЦ од „фундаментализма“ и фундаменталиста. А руководство Цркве се толико плаши раскола да им у свему повлађује.

Као прво, постоји проблем са дефиницијом озлоглашеног „фундаментализма“, пошто они, који користе овај термин често не објашњавају шта је то и зашто је фундаментализам толико лош. Јасно је, да ова реч има крајње негативну конотацију, а човек, означен као „фундаменталиста“ је представљен као провинцијалац*, неуки фанатик који по ноћи чисти свој АК-47.

Генерално, постоји тенденција поистовећивања фундаментализма са било којим обликом конзервативизма и традиционализма. Да ли критички сагледавате процесе глобализма и секуларизма? Добродошли у редове „фундаменталиста“! Ако браниш истину своје Цркве и не прихваташ екуменизам – то је то, ти ћеш бити екстремиста!

Очигледно, овако широка дефиниција је чиста манипулација и покушај да се сова стави на глобус**. Није сваки конзервативац или традиционалиста фундаменталиста. Штавише, није сваки фундаменталиста конзервативац! Поготово ако се сетимо, да је сам феномен фундаментализма настао у недрима протестантизма. Таква дијалектика је могућа из разлога, што главно обележје фундаментализма, по нашем мишљењу, уопште није конзервативизам. Фундаментализам - није толико идеологија, колико начин одбране нечијих убеђења, повезаних са активним облицима насиља. И не говоримо само о физичком насиљу, већ и о његовим софистициранијим облицима.

Зар исти ти црквени либерали не користе елементе психолошког насиља? Троловање, увреде, лажне вести, клевете, манипулације – њихов арсенал никако није сиромашан. Зар либерали на власти не стварају софистициране системе насиља? Можда не убијају отворено људе и не користе гасне коморе за то, али ми одлично разумемо да постоје и други, индиректни, начини да се сузбију непожељни људи, па чак и читаве државе, а да се притом остави привид пристојности и добрих намера.

Што се тиче раскола - сматрам, да фундаментализам карактерише управо супротан облик деловања: освајање, подметање, ширење, а не пасивно одвајање или самоодбрана. У том погледу, модернисти су ближи фундаментализму (мада, понекад се испостави да су и конзервативци модернисти). Наравно, они не настоје да отргну или одбране своју аутономију, они настоје да усаде своја уверења свима без изузетка и да изврше метаморфозу верске или политичке свести.

У овом контексту, плес "Pussy Riot" у храму Христа Спаситеља је иста форма фундаментализма, као и било која акција Ентеа***.

Што се тиче незнања и неписмености – несумљиво, незнање је лоше и многи од оних који себе сматрају браниоцима истине могу направити грубе грешке, али ништа мање опасним нису ни ерудиција, ни интелигенција коришћене на штету Цркве и људи.

Одавно сам приметио, да црквени либерали нису нужно „божији маслачци", који бојажљиво проповедају интелектуална ремек-дела. Они често ригидно деле људе на просвећене интелектуалце (којима сматрају себе) и „стоку-зомбије“, у које сврставају све остале. Наравно, ови „зомбији“, по њиховом убеђењу, заслужују само „одстрел“ или насилну преправку.

Зато ћу у закључку изнети тезу о томе, да Цркву заиста угрожава фундаментализам, али не толико десни, конзервативни колико либерални. О томе подробније - већ у наредним публикацијама.

#Василий_Мирянин

[25. мај 2020.]

*) "дремучий" (срб. густо) се односи прво на густу, стару непроходну шуму, а пренесено на крај и даље човека из таквих крајева, носиоца неких негативних особина: неука, необразована, некултурна, назадна особа

**) фразеологизам са значењем давања неоправдане изјаве, извлачења закључка натезањем

***) Дмитриј Сергејевич Ентео (право презиме - Тсорионов), руски православни активиста

На усвајање закона о забрани УПЦ утичу политичка опредељења у Сједињеним Државама

О томе се може судити по интервјуу бившег архимандрита РПЦ Сергеја Говоруна издању "Главком".

Основне тезе материјала:

1. Говорун се чуди, како је Московска патријаршија издржала толико дуго, а да га није разчинила [искрено, и ми]. Уосталом, списак његових прекршаја сеже у времену много даље од саслуживања са представницима Фанара и „ПЦУ“. Истовремено, бивши архимандрит указује да је његова казна директно повезана са игуманијом Серафимом (Шевчик), која је наводно лично захтевала да патријарх Кирил предузме најоштрије мере против Говоруна (ово је веома интересантна тачка [и духовита], пошто је игуманија Одеске манастир је одавно променила дрес и постао ватрени тужилац [тачније речено гнусни опадач, клеветник] Руске цркве; по свему судећи, бивши представник РПЦ са њом обрачунава неке старе рачуне);

2. Говорун напомиње, да је предизборна борба у САД узаврела до крајњих граница. И „републиканци“ и „демократе“ су спремни, фигуративно речено, да баце Украјину под аутобус да би остварили своје циљеве. У овом контексту, вреди признати, да је тема прогона УПЦ чврсто ушла у политички дневни ред Сједињених Држава. Узимајући у обзир ову чињеницу, као и зависност Кијева од одлуке Вашингтона да настави системску финансијску подршку Украјини, Банкова не може себи приуштити да „гура тенком“ по питању забране УПЦ.

3. Са циљем промене расположења у Сједињеним Државама, екс-архимандрит предлаже да се посебно ради са другим најпопуларнијим „републиканцем“ после Трампа - баптистом Роном Десантисом, као и са евангелистичким круговима у Америци (преко могућности украјинских евангелистичких верске организације).

Подсетимо, још у априлу прошле године писали смо о потреби подизања теме кршења верских права у Украјини на ниво републиканске партије САД.

Против УПЦ се користи нова пљачкашка шема

Како је приметио митрополит черкаски Теодосије, непријатељи УПЦ у разним регионима Украјине већ неколико месеци спроводе нови план отимања храмова и имовине Украјинске православне цркве.

Основа овог „приступа“ је коришћење шеме са нотарима. Потоњи заводе информације о наводно одржаним зборовима [делова територијалне као парохијске] заједнице на нотарским формуларима и оверавају потписе оних који су наведени као „учесници релевантних догађаја“ (по принципу – „ми не сведочимо о чињеници збора, већ о томе да се имена и презимена људи који су их, како нам је речено, спровели, да се поклапају са податцима у њиховим пасошима“).

Резултат је крајње једноставна обмана. У стварности, састанци се не одржавају, пљачкаши из „ПЦУ“ их једноставно наведу на папиру, и „оверавају“ под маском потврђивања личних података на нотарским обрасцима, а затим их представљају као „документе“ за пререгистрацију [оснивачке] повеље заједнице. И ништа, што немају потребне печате итд. За злочинце је најважније да имају бар нешто што би личило као „оправдање” за њихово „право” да на себе [административно] пренесу жељени храм.

А онда, како кажу, нека прави власници докажу да им је имовина одузета. То може потрајати годинама и далеко је од извесног да ће се све завршити праведном пресудом.

По речима владике, на сличан начин за пола године, без знања настојатеља и [храмовних, парохијских] заједница, већ су пререгистроване повеље практично свих парохија у једном од деканата [архијерејских намесништва] Черкаске епархије. Исти случајеви се примећују и у другим епархијама УПЦ.

https://t.me/EpTheodosius/1124

Telegram

Проповеди митрополита Феодосия (Снигирёва)

УВАГА! ВПРОВАДЖУЄТЬСЯ НОВА РЕЙДЕРСЬКА СХЕМА ПРОТИ УПЦ https://youtu.be/dvOk8I3fSS4?si=010LJypfVxbXZoVc

Прослеђено одРелигия сегодная

Топ-10 несистемски канали по покривености у Телеграму

Ова листа укључује канале фокусиране на православну агенду, али нису отворено повезани са било којом црквеном структуром или са дејствујушчим клириком (Андреј Кураев, извините) / црквеним службеником. Притом, на листу нисмо уврстили канале са строго верским садржајем, на пример Молитвы на все случаи жизни, Первый Православный итд. Наша листа укључује - канале са аналитичким, информативним и верско-политичким дневним редом.

И тако, хајде да почнемо.

1. Православни телеграм се не дели на „конзервативце“ и „либерале“.

За разлику од Сједињених Држава, на простору ЗНД верски ставови нису увек у корелацији са политичким преференцијама. А у простору телеграма, канали истог правца могу да се разилазе у тумачењу једних те истих чињеница. На пример, позиција канала СПЖ - украјинског пројекта "Савеза православних новинара" [«Союза православных журналистов»], који је стекао популарност широм руског говорног подручја интернета у периоду перипетија око аутокефалности ПЦУ. Тада је СПЖ био „пријатељски канал“ за све, који су (са верске тачке гледишта) подржавали УПЦ и (са политичке тачке гледишта) критиковали прозападну политику украјинских власти. Међутим, на позадини СВО, канал СПЖ је заузео веома опозициону позицију према Московској патријаршији, и упркос сталним критикама Думенка, Зеленског, Бајдена итд., интеракција СПЖ са руским црквеним каналима је приметно смањена.

2. Несистематичност није једнака безначајности
Примери прва два канала са листе то јасно указују. И Константин Малофејев и Андреј Кормухин (лидер ДСС-а ) заправо нису укључени у званичне црквене структуре, ВРНС и ДСС су јавне организације по свом облику, а Царград је - приватни медијски пројекат. Међутим, стварни утицај не само на настројење јавности (Кормухин), већ и на унутрашње процесе у црквеном животу (Малофејев) аутора ових канала је прилично значајан.

3. Људи су заинтересовани за црквени дневни ред. Али ових људи је мало
Канали са различитим дневним редом се не само не репостују, већ и не помињу међусобно. Међутим, ако одете на канале са отвореним коментарима, постаје очигледно, да су претплатници Александра Вознесенского и Православия и зомби, Правблога и Кураева - на много начина исти људи. Ово се објашњава општим информационим пољем, које је у верском животу још увек много мање него у политици или бизнису. Па ипак, многи канали показују, ако не повећање претплатника, онда њихов стабилан број. Три канала из селекције (Батюшка Лютер, Православие и зомби, Правблог) имају ERR индекс ангажованости већи од 100%, то јест просечан број прегледа њихових објава премашује број њихових претплатника (што значи да се њихови текстови поново објављују и читајте на другим каналима). Већина црквених канала има ЕRR који се креће око 30%. У просеку, „нуклеарни потенцијал“ претплатника на православном информативно-аналитичком каналу је - 3.000 људи.

4. Црквени информативно-аналитички канал је - бесплатна ствар

Један од главних извора зараде у Телеграму је - приход од оглашавања. Међутим, канали на овој листи га практично немају, као што нема ни сталних позива да се „финансијски подржи канал“. И иако се нека средства финансирају од приватних донатора, већина црквених канала постоји на ентузијазму њихових аутора.

5. Ера „цурења“ [информациа] у телеграм је завршена

Пре само неколико година највећи канал по броју претплатника био је канал Церквач, где су редовно излагана на јавни увид интерна црквена документа и износиле гласине из патријаршијских ходника. Након Церквач, други канали су се бавили сличним садржајем. Међутим, мало је вероватно да ће многи запамтити њихова имена, пошто је црквено руководство врло брзо схватило проблем „цурења“, већина анонимних аутора је брзо обелодањена, а интерна документација је почела да се третира са већом пажњом. Церквач је прекинуо емитовање након почетка СВО. Након што је изгубио наклоност у систему и отишао у иностранство канал (и ЖЖ) Кураева такође је престао да буде извор информација иза сцене. Можда је то и најбоље.

[E-везе наше]

Telegram

Религия сегодня

Топ-10 несистемных каналов по охвату в Telegram В этот список включены каналы, ориентированные на православную повестку, но при этом не связанные открыто с какой-либо церковной структурой или с действующим клириком ⠎⢄⡉⣄⠘⡃⠬ ⠎⡐⢊⢈⣀⣂⠋ ⡅⣠⣠⢢⠲⢠⡃⠜⠖ / церковным чиновником.…

Прослеђено одRaskolam.net

УГКЦ ће прећи на грегоријански календар, а ПЦУ?

Глава Лавовске епархије УГКЦ Игор Возњак саопштио је да ће грко-католици у 2025. години потпуно прећи на грегоријански календар . На тај начин, сви црквени празници у УГКЦ ће се од 2025. године обележавати заједнички са римо-католицима. Даљи развој календарске реформе, а заправо - њен завршетак, био је предвидив. Чим су сви ови разговори почели, ми смо одмах рекли да је прелазак на такозвани новојулијански календар - само међуфаза. Крајњи циљ је - поклопити се са РКЦ по свим празницима, укључујући и Пасху.

Карактеристично је што УГКЦ већ поставља питање - хоће ли ПКУ ићи даље? Притом, питање се поставља са очигледним наговештајем да ће бити потребно ићи даље. Занимљив је, у овом контексту, следећи цитат Игора Вознијака:
„Када ми пређемо на слављење Васкрса по грегоријанском календару, претпостављамо, да ће ПЦУ остати да слави Васкрс по јулијанском календару, тада ће доћи до поделе овим поводом. То ће бити уочљиво и помало чудно у оним случајевима када имамо заједничке службе у истом храму са ПЦУ. Јер по једном календару биће Васкрс, док ће други наставити пост до одговарајућег датума празновања."

Као што можете разумети, реч је о томе, да УГКЦ и ПЦУ на појединим локалитетима деле храмове, наизменично вршећи култне манифестације. Другим речима, у селу „Н“ постоји један храм, који је пре доласка „совјета“ највероватније био унијатски, касније, после ликвидације УГКЦ, постао је православни, а после пропасти СССР-а је био подељен између локалних православних хришћана (прво - егзархата РПЦ, затим УАПЦ/УПЦ КП/ПЦУ) и грко-католика а ради мирног суживота. Вреди напоменути, да за Галицију - ова пракса није нова и скоро је универзална. Једнако није тајна, да су господари ситуације у оваквим случајевима, управо грко-католици.

С тим у вези, цитат грко-католичког јерарха се може се схватити као ништа друго до претензија, која се састоји у томе, да ако у Галицији ПЦУ, следећи унијате, не пређе на грегоријански календар, нико други неће са њима делити цркве. Пошто је ПЦУ, како год било, православна вероисповест, мало је вероватно да ће се грко-католици према понашати фино. Посебно, неспремност ПЦУ да пређе на грегоријански календар, створиће од УГКЦ њиховог конкурента и привући ће оне грко-католике, који су, по плану схватања традиције и обичаја, ипак више Украјинци него поштоваоци папског трона.

Како ће се, у случају оваквог развоја догађаја извући ПЦУ? Постоје две варијанте. Или ће остати у жестоком „клинчу“ и игнорисати било које иницијативе грко-католика, или ће после свега покорно прихватити грегоријански календар. А нешто предсказује, да ће управо у Галицији, где огромну већину становништва чине грко-католици, ПЦУ кренути путем мањег отпора, то јест  - по другој варијанти. У противном случају, Епифаније&Co. ће морати заувек да се опросте од безбрижног живота у западним регионима земље.

С друге стране, горе сигурно неће бити. За почетак, грегоријански календар ће усвојити западне епархије ПЦУ, а касније и остале. Уосталом, „покровитељи“ грко-католика и присталице ПЦУ – римски папа и константинопољски патријарх, одавно не крију жељу да празнике прослављају заједно и по једном календару... грегоријанском.

| ПОДРЖИТЕ КАНАЛ |

#От_редакции

Telegram

Raskolam.net

УГКЦ перейдёт на григорианский календарь, а ПЦУ? Глава Львовской епархии УГКЦ Игорь Возняк сообщил, что в 2025 году греко-католики полностью перейдут на григорианский календарь. Таким образом, все церковные праздники в УГКЦ с 2025 года будут праздноваться…

Нама није дано предвидети, како ће наша реч одјекнути

https://t.me/pravblogs/1388

Вреди напоменути, да се фотографија са повређеним владиком Лонгином појавила неколико дана пре доласка поглавара „ПЦУ“ у Буковину. 9. фебруара Думенко планира да представи јавности новог „владајућег епископа“ черновицке „епархије“.

Иначе, последња је била формирана на основу обједињавања три „епархије“ „ПЦУ“, које су функционисале у региону. И на то је потребно обратити посебну пажњу, јер су думенковци поставили начело за решавање проблема постојања на једној територији паралелних верских структура, које су се у „ПЦУ“ доселиле из „УПЦ-КП“ и „УАПЦ“ (практично у сваком региону Украјине „епархије“ и „епископи“ пцу-оваца дуплирају једни друге).

Думенко&Со. су одлучили да лансирају решавање овог проблема из области Черновица, која је значајна област за УПЦ. Што у перспективи тамо може створити додатне предуслове за раст конфликтних ситуација по црквеној линији.

Telegram

Правблог Sr

Прослеђено од Raskolam.net Још један „доказ“ из отвореног извора о ситуацији са митрополитом Лонгином. Представник Одеске епархије УПЦ протојереј Максимијан Погореловски потврдио је верзију пада. Он је лично контактирао манастир Банчен, и све што је чуо…