„Крстни ход“ по католичком

Још један момент, који указује, да је унутар РКЦ-а све веома компликовано. Она све брже клизи у духовни понор. А патријарх Вартоломеј је спреман да заједно полети са њом, улажући велике напоре да део православног света под његовом контролом споји са католицима.

https://t.me/antiraskol/22711

[Колеге су прво мислиле да се ради о унијатама из Украјине, али су каснијом проверим виделе да су питању Пољаци римокатолици.]

Прослеђено од
Raskolam net

Време је за Аман 2.0

Однос снага у црквеном свету се показао занимљивим у вези са доношењем закона у Украјини, чији је циљ забрана деловања Украјинске православне цркве.

После изгласавања закона, у овом или оном формату, у одбрану УПЦ су се изјаснили:

1) Јерусалимска патријаршија;
2) Антиохијска патријаршија;
3) Бугарска патријаршија;
4) Српска патријаршија;
5) Московска патријаршија;
6) Албанска православна црква;

[Тачно - видети код нас. Колеге су ово писале 05.09.]

До усвајања закона, УПЦ је подржана од:

7) Македонска православна црква;
8) Пољска православна црква;
9) Православна црква Чешке и Словачке;
10) Православна црква у Америци.

Други (изјаснили су се против забране УПЦ):
11) Ватикан;
12) Светски савет цркава.

Подржали су забрану УПЦ (према кабинету председника Украјине):

1) Константинопољска патријаршија.

По овом питању ћуте:

1) Румунска патријаршија;
2) Александријска патријаршија;
3) Грчка православна црква;
4) Кипарска православна црква.
5) Грузијски патријархат.

Тако од Помесних православних цркава
- 10 подржава УПЦ,
- 1 је иступила против ње,
- 5  паузира.
Од осталих верских удружења, која имају тежину у свету, постоје минимум - 2 организације на страни УПЦ (ово не узима у обзир ААЦ [Јерменска апостолска црква] и других дохалкидонских удружења.

Није ли време да се сазове Аман 2.0? Иако раније овај формат није подржавала већина, јер се радило о сукобу Руске православне цркве и Фанара, сада је циљ прилично благородан. Закон о забрани УПЦ створио је преседан, који би итекако могао да утиче на будућност помесних Цркава, које се налазе на територијама суседних држава, а ово није шала.

#От_редакции

?

2) Каква агенда такав и алат агенде. Пројекат "ПЦУ" је алат фанаропапистичке агенде. Копилана Думенка, гркофони епископи водају са собом као Цигани мечку, е да би нам показали да су они "први без једнаких", да су расно изнад нас, и да је наше место раме уз раме Думенку. Са друге стране он, копилан, као први штитоноша "првог без једнаких", патријарха свег Космоса, редовно се натура Црквама које га не прихватају. Шаље званичне честитке, реаговања разним поводима и објављује их код себе, а онда му их преносе по Нато-православљу. 

Тако и сада, копилан шаље честитку новоизабраном бугарском патријарху (у своје време је слао и патријарху Порфирију). У тој својој честитки копилан пише:
- да је честитао првојерарху који признаје "ПЦУ",
- да су "ПЦУ" и Бугарска патријаршија кћери Константинопољске цркве,
- да је покојни патријарх Неофит "осудио агресију на Украјину и изразио саучешће украјинском народу који је страдао у геноцидном рату", где се он нада да ће нови патријарх "наставити да диже глас Бугарске православне цркве против руских злочина. у име победе истине и праведног мира Украјине, Европе и света“.

Лаж до лажи. Још у мају је митрополит западно-средњоевропски Антоније (који се у Софији састао са поглаваром „ПЦУ“) признао да су аутори „антиратне“ поруке били патријархови помоћници, а не он. Никаквог званичног става БПЦ против рата било није. Нејасна, готово анонимна порука која се приписује патријарху Неофиту, који је у том тренутку био у тешком стању, и никада се раније није огласио по овом питању је дело његових викара и помоћника иза његових болесних леђа.

Честитка "кијевског митрополита" је уклоњена.

"Стогодишњи рат" Константинопоља

Дешавања везана за избор бугарског патријарха позивају на утврђивање градива. У ту сврху ћемо подсетити на рад, једног од наших аутора, који датира из децембра 2019. године. Овде износимо закључак (превод М.Тодић је уређен по нашем):

„Последњи бој је најтежи“

1. У светлости свега горе реченог треба извући неколико важних практичних закључака.

Треба имати на уму да компромис неће решити проблем и да се Фанар неће зауставити на путу уништавања РПЦ [читати одмах и СПЦ], као и утврђивања пуноће своје власти у православном свету. Једино средство да се обустави кретање фанариота у одговарајућим сферама представља осуда њихових богословских заблуда. Као почетак може да послужи Архијерејски сабор наше Цркве на којем треба покренути питање нелегитимног присвајања статуса „првог без једнаких“ од стране Истамбула и „привилегија“ да прима апелације од клирика других помесних Цркава.

2. Не смемо пристати на одржавање Свеправославног саветовања под условима Фанара пошто је он једна од страна у конфликту и не може бити организатор разматрања сопствених поступака у Украјини. Враћање на „критски формат“ ће бити грешка. Потребни су нови правилник и нова правила сарадње помесних Цркава. Најкориснији сценарио би било одржавање Свеправославног саветовања под председавањем треће стране.

3. „Украјински проблем“ нипошто не треба сводити на питање законитости „хијерархије“ „ПЦУ“ заобилазећи чињеницу да је Истамбул упао у јурисдикцију РПЦ. Судећи по изјавама Албанске, Кипарске, Румунске и других Цркава, оне прећуткују укидање акта из 1686. године и индиректно признају право Истамбула на давање аутокефалије у Украјини. Не сме се допустити игнорисање овог проблема и треба захтевати оснивање свеправославне комисије за проучавање историјских докумената везаних за предају Кијевске митрополије Московској патријаршији.

4. Треба развијати богословску критику нове еклисиологије Фанара. Данас богословље не треба да остане удео кабинетских научника, већ треба да има практичан значај за заштиту православне вере. Између осталог, треба посветити пажњу анализи модернистичког богословља митрополита Јована (Зизјуласа) чија су слаба места очигледна и представљају згодну мету критике. Такође треба стварати међународне полигоне за богословски дијалог, који ће представљати алтернативу онима које контролишу фанариоти.

5. РПЦ треба да формулише еклисиолошке принципе који ће бити јасни свим помесним Црквама и које ће моћи да истакне као знамење око којег ће се објединити сви противници истамбулског „папизма“. Ови принципи треба да буду:
- стварни суверенитет помесних Цркава који не зависи од каприца Истамбула;
- поштовање канонских граница Цркава и што је главно – - примат стварне, а не привидне саборности у Цркви.Између осталог, треба потврдити - право сваке помесне Цркве да иницира одржавање Свеправославног сабора.

#Алексей_Смирнов

Telegram

Правблог

Основные выводы статьи: Нужно помнить, что компромисс не решит проблему и Константинополь не остановится на пути разрушения РПЦ, а также утверждения полноты своей власти в Православном мире. Единственным средством прекратить продвижение фанариотов в соответствующих…

Диктатура папизма vs императива општења

Власт без служења - то је диктатура. Тако је изјавио римски папа. Међутим, власт која сама одређује границе и садржај тог служења, исто се може назвати диктатуром. Дијалог, који је на крају одређен вољом једне особе, не може бити изистински слободан. У њему не може бити искреног, отвореног резултата, независног од воље „монарха“. Зато је такво „служење“ апсолутно условно*.

Патријарх Вартоломеј такође често понавља ову формулу. Наводно, он служи јединству Православља. Али како неко може служити Цркви, а игнорисати глас и примедбе помесних Цркава? У овом случају, концепт „јединства“ и „служења“ постаје потпуно апстрактан, апстрахован од реалне воље и реалног јединства епископата. Испоставља се, да се служи не стварним црквеним субјектима, већ некој платонској идеји, која се налази ван емпиријске стварности. Поврх тога, садржај ове идеје из неког разлога одређује једна особа, која се у суштини проглашава непогрешивом.

Можда се сећате, како је на критике учесника Критског сабора, Вартоломеј  одговорио, да га није брига за критику, због тога што је он „служитељ Сабора“! Испада, да Сабору нису потребни прави учесници и њихови гласови. Моделираће их „први без једнаких“. Замениће  их симулакрумом своје маште. Изјавиће, да боље познаје интересе помесних Цркава, од самих помесних Цркава. Саборност, на тај начин, се своди на субјективну игру маште једног човека.

Али Дух Свети не делује кроз једну особу, већ кроз слободно општење са отвореним резултатом (иако у оквиру већ постојећих догмата, канона и Светог писма). У томе се и састоји посебност Православља. Које на васељенском нивоу одбацује неопходност за индивидуалним руководством и оставља отворен простор за деловање истинског поглавара Цркве – Исуса Христа – кроз Духа Светога.

Да, са овим приступом црквени живот је мање „контролисан“ и предвидљив. Но није ли страх од „анархије“ израз неповерења у Бога? Зар је Он напустио Цркву? Зар је заиста нужно тражити замену за Њега у виду некаквог „викара“ и „наследника“? Зар Син и Свети Дух неће обезбедити видљиве облике црквеног јединства, подвргнуте императиву општења у заједничкој вери? У том контексту, Васељенски сабори су довољан механизам за остваривање императива општења, комуникације. Више и није потребно.

Наравно, може се приговорити, да је и овде исто потребна нека врста принуде, да би се наметнула реализација овог императива. И ту се опет заглибљујемо у контрадикторну дијалектику моћи и слободе општења. Уопштено говорећи, покушаји стварања „научне“ еклисиологије су слични покушајима стварања „научне“ теорије знања у филозофији. Ако повучемо аналогију, онда је „папизам“ у филозофској гносеологији филозофија самосвести, чији је оснивач Рене Декарт. Његов „cogito” као исходна тачка знања, је један за себе непогрешиви „римски папа”, без кога је поузданост знања Декарт сматрао немогућом.

Но ми знамо то, да је филозофија самосвести била дуго подвргнута темељној критици и да је застарела. По аналогији, можда би и римокатолици требало да крену напред у свом еклисиолошком размишљању? Јер читајући норме Кодекса канонског права Католичке цркве, не може а да се не види натегнут покушај да се створи непротивречна дијалектика између моћи папе и моћи епископата. Ове натегнуте формулација буквално привлачи очи. Из редова католичких канона стално избијају противречности. Зато што власт једног не може да замени општење, комуникацију многих.

Том истом дијалектиком се збунио и главни теолог Фанара - Јован (Зизјулас), који је дошао до закључка, да је извор јединства „Многих“ „Један“, искривљујући православну тријадологију и изопачујући суштину општења.

#Александр_Подгорный

*) Ограничено, одређено било којим условом, важи само у присуству неког услова.

Превентивна мера над митрополитом запорошким Луком је продужена за месец дана

1. јуна 2024. године је одржано судско рочиште на којем је прихваћен захтев истражитеља Службе безбедности Украјине, да се Његовом Високопреосвештенству Митрополиту запорошком и мелитопољском Луки продужи мера превенције у виду кућног притвора.

https://t.me/lekarzpmluka/59

„ПОНИЗАН ДУХОМ СТИЧЕ ЧАСТ“ (Приче 29:23)
Љубљени у Господу оци, матушке, браћо и сестре!
Да спасе Господ све вас за молитвено обраћање Господу, тако неопходним у време искушења, послатих данас сваком од нас и мени лично!
Са своје стране, понизно прихватам одлуку суда да се превентивна мера продужи за месец дана.
Изнова и изнова изражавам срдачну захвалност сваком од вас на вашим молитвама и биће ми драго да вас видим на богослужењима да са свима вама – са повереним ми свештенством и паством, поделим радост евхаристијског заједништва!
Нека се свети угодници Божији - Запорошки новомученици и исповедници, заједно са Пресветом Богородицом, гледајући са неба на све што се дешава, заузму за нас пред Свемогућим Господом, да се мир и љубав сачувају у нашим срцима без обзира на све, сва искушења смо успели да пребродимо захваљујући неисцрпној благодатној милости Свеблагог Господа!
С љубављу у Господу призивам на вас благослов Божији!

Telegram

Лекарь.zp-m.Luke

«СМИРЕННЫЙ ДУХОМ ПРИОБРЕТАЕТ ЧЕСТЬ» (ПРИТЧИ 29:23) Возлюбленные о Господе отцы, матушки, братья и сестры! Спаси Господи всех вас за молитвенные воззвания ко Господу, столь необходимые во время испытаний, ниспосланных в сегодняшний день каждому из нас и мне…

Судско рочиште у процесу против митрополита Запорошке је одложено за други дан

Владика Лука захваљује свима на молитвама!

https://t.me/lekarzpmluka/57

Христос посреди нас, драги моји читаоци!
Љубљени у Господу оци, матушке, браћо и сестре!
Срдачно благодарим свима вама за саборну молитву, коју сте данас узнели, молећи Свемогућег Господа да буде милостив према мени, смерном митрополиту Луки, у овом времену гоњења и осуде.
Чекајући почетак судског рочишта, заказаног за данас у 14 часова, помолио сам се Спаситељу и осетио вашу искрену подршку. Господ је услишио вашу заједничку молитву и, по Његовој Милости, данашње заседање је отказано и одложено за други дан.
Од све душе опет и опет вам захваљујем на вашој љубави, топлини и подршци у тако тешком тренутку и молитвено молим нашу Пресвету Владичицу Богородицу и све свете, који су заблистали у Запорошком крају, да њиховим заступништвом Господ наш Исус Христос све нас укрепи у вери и уразуми наше прогонитеље, да би мир и слога Божији завладали на нашој земљи.
С љубављу у Господу призивам на вас благослов Божији!

Telegram

Лекарь.zp-m.Luke

Христос посреди нас, дорогие мои читатели! Возлюбленные о Господе отцы, матушки, братья и сестры! Сердечно благодарю всех вас за соборную молитву, которую вы возносили сегодня, моля Всемогущего Господа быть милостивым ко мне, смиренному митрополиту Луке,…

О предстојећим изборима у Бугарској православној цркви
[17. мај 2024.]

Коментар бугарског претплатника нашег канала:

„Зашто је тема избора у Сливену постала тако гласна, тако напета и тако значајна за Бугарску? На први поглед борба за Сливенску катедру - је „око новца“. (Доношењем закона о повратку права на имовину, одузету после 1944. године) Бугарска православна црква је постала један од најбогатијих власника у земљи. Својевремено су побожни хришћани даривали и завештавали Цркви куће, земље, шуме, њиве и винограде који су им припадали.

Сливенска епархија је велика (шест архијерејских намесништва), обухвата јужну обалу Црног мора са познатим одмаралиштима, модерним луксузним зградама, веома скупим и још недовољно уређеним земљиштем у епархијском власништву, да и не само земљиштем.  Да, врти се, несумљиво, „око новца“, огромног новца, у питању су озбиљни интереси веома озбиљних људи, који веима строго гледају свој интерес, користећи полуге утицаја и различита средства.

Раскол у БПЦ 90-их је, изгледа, био само „око новца“. Али од тада се много тога променило у земљи и свету, наставља да се брзо мења – хтео бих рећи: котрља се низбрдо. А Бугарска православна црква, колико год била критикована и шта год да се дешава унутар ње саме, ипак се опире тим процесима. И упркос притисцима, она се ипак није потчинила бриселско-атлантистичком синедриону. То је сигурно и најважнији „проблем”, који се мора решити на сливенским митрополитским и патријаршијским изборима у Бугарској. Ако блицкриг не успе, онда бар корак по корак – кроз раскол, по шеми која је већ разрађена у другим помесним Црквама.

Зашто је Сливенска епархија у том плану тако важна? Она се граничи са Турском. Као још две суседне - Старозагорска и Пловдивска. За неки егзархат у константинопољској јурисдикцији – згодно, зар не? Некада је то била Источна Румелија, поклоњена Турској на Берлинском конгресу 1878-те, и поново уједињена са Бугарском кнежевином 1886. године.

Историјско памћење - је оно што бугарски народ има у генима и то на суптилном нивоу. Сећање на вишевековно двоструко ропство – отоманско и византијско-црквено, окончано оптужбом за етнофилетизам (чија би крава мучала!) и седамдесетогодишњи раскол, који је наметнуо Фанар. Само је православна вера помогла да земља и народ опстану. Стога је главна брига православних Бугара данас, у вези претње која се надвила над Црквом“.*

*) "Чија би крава мучала, а твоја би ћутала?" - Користи се за обраћање особи која је и сама виђена у делима која је дискредитују. Еквивалентно "погледај себе" или "ко би рекао".

Telegram

Правблог Sr

Прослеђено од Центр "Хризма" Царство Небеско новоупокојеном митрополиту Јоаникију! У Бугарској, у 85. години живота, се представио митрополит сливенски Јоаникије. У архијерејски чин је хиротонисан 1975. године као викар Сливенске митрополије. Од 1980. године…