Пре 100 година Његово Величанство краљ Александар 1 Карађорђевић заједно са својом супругом краљицом Маријом присуствовао је устоличењу патријарха Димитрија Павловића у Пећкој Патријаршији. Те године упалиће у Високим Дечанима свеће кнегиње Милице. Исте оне које је кнегиња заветовала да упале осветници Косова. Краљ Александар осветио је Косовски бој, још као регент 1912. године током Кумановске битке, командујући Првом српском армијом током Првог балканског рата.

Косовски завет у нашем народу постоји све до 1945. године. Тако су поред завета речи образ, част, поштење и многе друге чуване изнад свега. Нажалост ове речи полако ће се губити до данашњег времена. Али наша дужност је управо да Косовски завет васкрсне у нашим срцима. Да Светосавље поново води српски род и одведе га на Косово где ће поново запалити осветничке свеће у Високим Дечанима у име слободе тренутно окупираног Косова и Метохије.

Са вером у Бога, догодине ћемо поново запалити свеће у Високим Дечанима са краљем на челу наше државе!

☦ На фронту у Донбасу, бранећи Православље, свој живот је положио србски добровољац Зоран Стојић, саборац Образа.

Зоран је као добровољац први пут отишао у Донбас 2014. године, потом се вратио у Србију, да би по отпочињању СВО поново ступио на тло братске Русије и стао у прве редове борбе за Крст часни и слободу златну. Погинуо је код Раздоловке, у околини Соледара. Био је скроман и честит човек, вредан и храбар.

Заједно са Зораном погинуо је и Игор Вукобратовић.

Нека Господ упокоји њихове душе у Царству небеском!

На крају крајева, запитајте се како је могуће да подржавате истог човека кога подржавају Кристофер Хил и сви западни амбасадори, који се редовно састаје са Александром Сорошем и Владимиром Зеленским, док се истовремено пред камерама западних медија хвали тиме да се више од две и по године није чуо, нити званично састао са председником Русије Владимиром Путином.

Србија са Александром Вучићем на челу све више иде стопама Црне Горе Мила Ђукановића (и настављача његове антируске политике) и Јерменије под мандатом Никола Пашињана. Што пре Русија то препозна, биће боље за оба наша братска народа.

Стога је савет, а уједно и братска молба родољубиве и русофилне већине Срба, да коначно почнете да подржавате наш честити и у Москву с надом и љубављу загледани народ, а не лажљиве, дволичне и покварене политичаре на власти који изјављују да је Србија дужна да ископава литијум како би спасила Немачку и друге западне земље које су сада у привредној рецесији!

У нади да ће Вам ово обраћање помоћи да стекнете прави увид у стање ствари у Србији, желимо Вама и Русији победу у борби за праведнији, бољи и лепши свет у коме ће и Србија као слободна и суверена земља имати своје место.

Младен Обрадовић
теолог, уредник Телеграм-канала
Срби за Русеt.me/srbizaruse

Зашто српски националиста не може да буде укрофил? Првенствено зато што Украјина не штити ниједне племените вредности иза којих се крије, белу расу, словенску, европску цивилизацију а понајмање Хришћанство! Уместода су наставили континуитет борбе са руским братом против германско-ватиканског запада и дивљих исламско азијатских хорид истока они су одабрали да служе Ционистима и светским глобалистима, жртвују цео свој народ зарад неке будуће хазарије, сву земљу су већ продали великим америчким корпорацијама. Шта је ту за нас битно поред свега горе наведеног? Руска издаја руског брата геополитички гуши Србију и суверену европу као природан континеталан савез белих народа од Лисабона до Владивостока. А посебно битно проливају даноноћно православну крв и спречавају Руски долазак до Дунава и Измира који би нам била једина геополитичка сламчица спаса у НАТО окружењу, својим словенским животима узимају словенске животе како се Словени не би уједили, како би се не би направио савез Русије и Словачке, Појачао православни утицај на православну Румунију и ослонили се на мађарску како би слободарски централно европски народи имали алтернативу мимо словеномрзачкго запада. Због тога су издајници наше расе! Јер руски продор Карпатем, Дунав би омогућио опет руски гас европи и европа као и њени народи би се коначно ослободили 75 година нато ционистичког терора... Украјински националисти су се и сами за ово некад борили све док им ционистички новац није помутио памет, и не само то него су дозвољавали нацистичко експериментисање на њима како би се правили отрови против Словенске расе! Прљави издајници попут издајничког козака Остапа из романа Тарас Буљба.Малорусија, односно данашњи простор познат под називом Украјина био је одувек легитимна земља руског народа. Да би појаснили шта то значи морамо сагледати историјске чињенице. Сама Украјина као реч говори о некаквом крају, али тај назив за данашње поднебље Украјине почиње да заживљава међу Малорусима тек половином 19. века. Руски народ све до бољшевичког преузимања власти био је сачињен од 3 типа Руса односно Великоруса (данас нама познатих само као Руси из Руске федерације), Малоруса (данашњи Украјинци) и Белоруса.

Ово не значи сваки од ових назива означава посебан народ или нацију већ као и код нас Срба термин везан за географску поделу етничког простора. Самим тим данас бити украјински националиста или подржавати независну Украјину, као и пре 100 година, означава издајство предака и њиховог сна о уједињеном руском народу. Ово је издаја и Православља. Украјински националисти данас су већински јеретици, шизматици или чак неверници.

Хабзбурзи су котили овакав издајнички род у Галицији и видите данас постоје плодови те зле работе. Ти исти и воде овај рат против Русије. Зато је кључно да заблуднели Малоруси прекину бити топовско месо за интересе германског Запада и поново постану браћа прихватајући место у заједничкој држави руског народа. Свака подршка или било каква симпатија према Украјини и њиховој тобож националној ствари је издајство Русије, словенске расе, а такође и православне вере услед њихових јеретичких ставова и деловања. Ово нису само наши ставови већ ставови великана као што су генерал Михаил Дроздовски, Михаил Булгаков, Михаила Меншикова, Андреја Стороженка и многих других.

Крв, између издајица свега руског и словенског и Руса, пала је у Одеси 2. маја 2014. године, спаљивањем Дома синдиката од стране промајданских присталица. Управо присталица западњачки организованог преврата. Тим пучем се асфалтирао пут ка крвопролићу које се сада дешава у Малорусији. Ово је само један пример насиља издајица против своје браће, али нажалост њих је било много више и до данас су се само погоршавали.

И даље никако да схватим који незнавени кадар и медиоктитет је смислио поруку "Ми нисмо геноцидан народ".

Рођаче, о чему то и коме то?

Знају и они да нисмо а знамо и ми да нисмо - коме је то намјењено?
Зар се не нађе нико од толиких политикологија, комуникологија, студија медија и комуникација, изборних штабова и плаћених аналитичара да не смисли нешто паметније?

Имаш народ који је изван сваке сумње у другом хиљадугодишту свог постојања, имаш језик, историју, Завјет, књижевност - и народну и умјетничку какве ријетко ко да има, имаш историје наших заблуда и странпутица које неко неће стићи за десет хиљада година - и мене да дефинише нечија оптужба?

О чему ти то, рођаче? Да ти нису "теорије комуникације" и некакви страначки налози угушили толико сјећања? Зар те неко није научио да се не браниш од оптужби већ да живиш оно вјечито и непролазно.

Ми јесмо завјетни народ, јесмо библијски народ, јесмо древни народ, можемо опет да будемо и Христов народ, ми смо народ мученика Јована Владимира, Светог Саве, кнеза Лазара, народ који - када је сањао и пјевао у себи је видио Страхињића Бана и Рељу крилатога, Марка Краљевића, народ који је дао Карађорђа и Црњанског и Теслу и Ђоковића. И сад треба некоме да се правдам. Коме?
Ко је тај коме дугујем оправдање и за шта? За то што су нас тукли у избјегличким колонама, што никад нису имали храбрости ни да се похрвемо већ су са неба нас тукли? Свијету у коме се не зна колико је родова и полова? Евровизији да се правдам?

Можда је, рођаче, теби непријатно кад сретнеш комшије у Монте Карлу и Бечу, на јахтама и у Дубаију. Можда ти немаш шта друго да будеш и да кажеш - али мени оправдање не треба. Није важно, роде, ни нама ни њима какав ми нисмо народ.

Да видимо какав то народ јесмо. А јесмо народ који још нису премљели - ма колико мљели, ни слудили - ма колико слуђивали, ни сасвим разбољели - ма колико се трудили. Народ који још има снаге да се и нада и чека и воли.

Гледам тај народ неки дан у Јошаници, мјесту мученичком. Повео коло дан након оног (бјело)свјетског гласања. Први пут након покоља. Био народ на литургији, причестио се, па у коло.

Е то је тај народ.

Ми смо ти и даље народ, када други нису ни народ. И Срби, када то многи неће да буду. Мало ли је, рођаче?

Ма како да смо се суочили са овом пријатњом, она је ту.

Нико ко је макар пет минута био на Западу нема илузије да је ова резолуција - изведена уз напор и притиске - донешена само ради медијског ефекта..Сатанизовани смо и без ње довољно, није им за то била потребна резолуција. Очигледно је да су сви који су гласали ЗА знали да тиме гурају српски народ у ужас, Српску у пријетњу нестанком а све нас у несагледиво страдање. Зато ниједној држави - а држава су њени грађани - нећу заборавити глас ЗА, имаћу резерве за све који су били уздржани и отворићу кућу за свакога - кога било - када видим да долази из држава које су гласале ПРОТИВ. Тек да се зна да памтим а нешто - попут румунског језика - могу и да заборавим.

Главни виновник недаћа које Срби на Косову и Метохији доживљавају у последње време не седи ни у Вашингтону, ни у Бриселу, ни у Приштини (уз сво зло које нам одатле долази), већ нажалост у Београду. Никада Курти не би могао са таквом лакоћом да спроводи терор над нашим народом да му Александар Вучић то није омогућио својом погубном политиком предаје свега што је држава Србија имала на Косову и Метохији.

Не би било ниједног припадника РОСУ на северу Косова, а камоли њихових база, блокада и лова на Србе, да Вучић није укинуо нашу полицију и цивилну заштиту.

Не би било затварања границе за производе из средишње Србије, забране динара и отимања плата и пензија да Вучић није успоставио границу и царину на Јарињу и Брњаку.

Не би било забране уласка возила са таблицама Републике Србије да Вучић није признао таблице тзв. Републике Косова.

Не би било погибије у Бањској да Вучић није укинуо законите установе државе Србије и уместо њих поставио марионете.

Издајник је гори од отвореног непријатеља. Потурица гори од Турчина. А Бог ником дужан не остаје.

Према Сергеју Троицком, „Сава ће бити српски само онда кад Срби и сви остали Словени буду чували његов завет о зближавању свих Словена. Од следовања том завету зависиће развитак и срећа и српства и словенства”

За НС пише Зоран Чворовић

http://standard.rs/2024/01/28/sveti-sava-i-slovenstvo/?alphabet=cyrillic

Нови Стандард

Zoran Čvorović: Sveti Sava i slovenstvo - Novi Standard

Zbog svega što je uspeo da uradi za 44 godine monaškog života, Svetom Savi se u aktistu obraćamo kao „prvom pastiru i učitelju srpskom”, ali i kao ravnoapostolnom.