Умро је Вељко Булајић али је његово (не)дело и наслеђе далеко од мртвог. Биће нам потребне десетине година и стотине филмова да исправимо оно што је Титов главни кинематограф учинио у својој каријери користећи филм као најсавршеније средство пропаганде за усађивање титоизма у главе милиона људи.

Ситуација није пуно боља ни данас. Док се његови филмови редовно репризирају на многим телевизијама, Булајића је заменио Бајић а погрдно и накарадно представљање четника у филмовима и серијама је замењено пародијским и накарадним приказивањем истих чиме им се чини "услуга" можда и већа него што им је учинио Булајић. Јасно је наравно да је ту понајмање реч о четницима као таквим а понајвише о нама Србима и српском национализму који морају остати на маргини, увек изнова банализовани и сатанизовани, јер су једина релевантна претња свакоме ко жели да покори Србе и ове просторе уопштено, споља и изнутра.

У кинематографији се можда најбоље види сразмера наше окупираности споља и изнутра где је за националне теме по правилу резервисан један од ова два третмана: игнорисање или пак, ако се неко и одлучи да се позабави њима- деконструктивистичко "ново читање" по правилу углавном спорних и кључних тачака, догађаја и личности наше прошлости, како би им се учитало ново значење и како би нам они који не мисле добро Србима и Србији заправо објаснили те сегменте наше прошлости; читај изнова их реинтерпретирали и прилагодили природи нашег тренутног окупационог положаја, како би утврдили менталну окупираност и дезавуисали сваки покушај отпора и преиспитивања нашег тренутног положаја и стања.

Знаћемо да смо слободни када наша кинематографија буде компатибилна нашим жељама, интересовањима и очекивањима а понајвише нашој прошлости и прецима који то заслужују. И када Булајићеве и сличне филмове и серије будемо посматрали на исти начин као они Србе и српски национализам- реликт прошлости с којим се морамо обрачунати да би кренули у боље сутра.

t.me/haZardernoVoserbia

Telegram

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺

Приче, репортаже и слике из Новорусије. Идеја српског света и културни рат против глобализма. Аутор - Никола Јовић.

Просто је фасцинантно какав је олош Служба успела да изкадрира за Напредњаке.

Безмало свака прича коју чујем, или сваки случај око мене за који знам, а да су макар и најситнији апаратчици у странци су људски шљам. Добро, оперативна политика иначе привлачи одређене структуре личности, то је познато, но у мом сећању никад овако систематски. И у СПС-у деведесетих, и ДС-у двехиљадитих је било олоша галоре, али је било и честитог света који је ту био из убеђења. Вероватно да је то управо differentia specifica СНСа у односу на њих, јер СНС наравно нема никакву идеологију, те стога не могу да му се омакну ни случајни идеалисти. Једина странка која је мерљива са њима је био ЈУЛ, који је гле случаја такође био идеолошки празна посуда која је служила за покривање сујете једне особе и реализацију кримогених радњи. Случајност? I don't think so.

Такође, иако у свакој странци на свету постоји игре моћи, неки теоретичари би закључили да је то управо и суштаство политике као феномена, мислим да у нашој вишестраначкој пракси нико није демонстрирао толику приљежност у унутарпартијским сплеткама и последично хроничној параноји коју таква клима генерише (мада би омладина ДСа деведесетих била јак конкурент). Не спрам опозиције, или онога што се издаје за исту, што би било комично, већ интерно-једни према другима.  

Оно што је заједничко за све напредњачке функционере на практично свим нивоима јесте очигледно лабилно психичко стање, неспособност, незауздана егоманија, бахатост и упадљива некултура. 
Да поновим, тога има и другде, али нигде у таквом концентрату као код њих. Нико ме неће убедити да је то производ случајности или неког емергентног феномена а не стратешког планирања. Ти људи су ту управо зато што су оцењени као такви.

Оно што је проблем међутим нису ти људи сами по себи, јер су листом потрошна роба, попут синтетичких чарапа које се усмрде после два дана ношења, већ што су попунили државне институције људима који чак и када нису формално чланови партије научили да пливају у том (анти)систему, и који ће тако наставити да се понашају и када једног дана ови буду зглајзнули, просто јер су тако кондиционирани. 
Претрести целокупну државну управу од врха до дна је непојмљиво комплексан задатак, који не знам како ће неко у будућности успети да изведе. Вероватно да се нико неће ни потрудити; и то ће бити генератор озбиљних проблема наредних неколико деценија, поготову упарен са катастрофалним стањем у којем се налази просвета.

Ко год да је ово пројектовао урадио је демонски посао.

Извор: https://www.facebook.com/share/p/WVMnd6RuXhCHhZHy/?mibextid=oFDknk

Facebook

Log in or sign up to view

See posts, photos and more on Facebook.

❗️Дугин: ИСИС предузима терористичке нападе искључиво против оних који се супротстављају хегемонистичкој политици САД🇺🇲

⁉️Такозвана Исламска држава Хорасан (ИСИС-К) је авганистански огранак Исламске државе (ИСИС), а према званичницима Сједињених Америчких Држава, терористички напад у Москви извели су припадници управо ове организације, која д‌елује углавном у Авганистану, пише руски геополитичар и мислилац Александар Дугин за сајт „Катехон“.

🇺🇲Иначе, ова група је добро позната у САД. Међутим, геополитичари и стручњаци за борбу против тероризма одавно су приметили да „Исламска држава Хорасан“ и уопште ИСИС предузимају терористичке нападе искључиво против оних који се који се, директно или индиректно, супротстављају хегемонистичкој политици САД. У Авганистану, они се противе талибанима и одговорни су за терористичке нападе великих размера против власти у Кабулу.

🇮🇷У Ирану је „Исламска држава Хорасан“ преузела одговорност за експлозије на гробљу у знак сећања на херојског генерала Сулејманија, команданта елитне јединице Кудс Иранске револуционарне гарде, кога су убили Американци. Иранске обавјештајне службе сматрају да се иза „Исламске државе Хорасан“ скривају Мосад и ЦИА.

🇸🇾У Сирији се ИСИС супротставља Асаду, још једном огорченом непријатељу САД и Запада, и пријатељу Русије.

🇮🇶У Ираку се „Исламска држава“ супротставља шиитској влади, хришћанима и суфијима.

🇵🇰У Пакистану њихове мреже д‌елују против оних снага које настоје да ојачају суверенитет државе, доприносећи ескалацији напетости на границама са Ираном и Авганистаном.

🇹🇷У Турској се ИСИС противи Ердогану, до те мере да је он присиљен да одступа од западне агенде и инсистира на независности Турске. У Турској је ИСИС преузео одговорност за многе терористичке нападе.

🇾🇪У Јемену, ИСИС се бори против Хута, главних непријатеља САД у региону.

🏴ИСИС покушава и да покрене фронт у Сикјангу против Кине, која је главни економски конкурент САД.

🚩Такође, ИСИС преузима одговорност за дестабилизацију Индије у време док она постаје суверени и независни геополитички пол, а ИСИС предузма терористичке нападе против индијских власти.

🏳ИСИС у Африци и земљама Магреба се увек показује као верни савезник Запада. ИСИС напада антихегемонистичке групе и политичке покрете у Либији, Алжиру, Западној Сахари, Малију, Чаду, Судану, Сомалији…

🇮🇱Али, ИСИС нема ништа против Израела, који у овом тренутку спроводи брутални геноцид против Палестинаца у Гази.

🇷🇺Русија у овом тренутку није претерано активна ни на Блиском истоку ни у централној Азији, гд‌је се налазе ћелије „Исламске државе Хорасан“.

👉У централној Азији ова организација има своје мреже, али оне нису спремне за борбу. Њихови представници налазе се и на Северном Кавказу, и међу легалним и илегалним мигрантима у разним градовима Русије. У овом тренутку, у општем геополитичком контексту, ИСИС нема разлога да нападне Русију.

♟️Али терористички режим у Кијеву и колективни Запад, кога брине то што његова моћ слаби, имају велику корист од терористичких напада у Москви и Русији у целини. То се дешава управо сада, када је Путин тријумфовао на изборима, и у ситуацији потпуне мобилизације државе и целолупног руског друштва. Закључке, примећује Дугин, можете извући и сами.

t.me/haZardernoVoserbia

Telegram

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺

Приче, репортаже и слике из Новорусије. Идеја српског света и културни рат против глобализма. Аутор - Никола Јовић.

Крај за њемачке штифтунге и којекакве САД дихтунге!

🇷🇸 Влада Републике Српске утврдила је приједлог Закона о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација, или како га још зову "закон о страним агентима", и он је упућен у Народну скупштину Републике Српске ради даљег усвајања.

🇷🇸 У нацрту закона, који је усвојен прије шест мјесеци, писало је и да су непрофитне организације у обавези да Министарству правде Републике Српске доставе полугодишње и годишње извјештаје о раду, а у којима би писала висина и врста средстава која су добиле, уплатилац, те извјештај о утрошку тих средстава. Након тога, ресорно министарство би све достављало Пореској управи РС, која би то контролисала.

🇷🇸 Законом се, такође, предвиђа да министар правде може поднијети захтјев надлежном суду да забрани рад било којој од тих непрофитних организација, у случају да се утврди да оне крше овај закон. Један од чланова каже и да се овим организацијама неће дозволити политичко дјеловање нити обављање политичке активности, што је такође био један од најспорнијих и најнејаснијих чланова закона.

🇺🇸 Важно је напоменути да је закон истовјетан оном у САД који дефинише ову област, тако да не знамо шта смета НВО елити?

🇷🇸 t.me/SviZaSrpsku

Србија треба да се угледа на САД- кад је реч о законима који уређују деловање странаца и страних агената из редова домаће популације. По узору на њихов "Fara Act", "Logan Act" и сл. морамо и ми регулисати ово поље и зауставити штетно деловање прозападних НВО, медија и појединаца.

t.me/haZardernoVoserbia

**Тренутни случај са Динком Грухоњићем је касна, али не и прекасна реакција Срба на све што овај и други антисрпски мегафони плаћени новцем из иностранства говоре и раде против нашег народа, државе и цркве већ деценијама.

Нека овај случај буде прекретница и почетак бескомпромисне борбе против свих страних агената који роваре против наших националних интереса, били они у власти, опозицији, НВО, медијима, на факултетима...**t.me/haZardernoVoserbia

Како јавља Митрополија Аустралијско-новозеландска СПЦ упокојио се у Господу Ђуро (Ђука) Радан, дугогодишњи члан и један од утемељивача Црквене општине Светога Саве у Инглсајду, носилац Ордена Светог Саве II степена, динарац и четник војводе Момчила Ђујића.

Рођен је у Пађенама у Далмацији, српској книнској Крајини 15. марта 1923. године а преминуо је у Сиднеју 19. марта 2024. године. Ђука оставља за собом троје деце, десеторо унучади и шеснесторо праунучади.Заједно са својим родитељима Ћиром и Маријом, браћом Стевом, Ратком, Ђуком и сестром Мандом проводи детињство и младост у малом селу у Далматинској провинцији Краљевине Југославије. Налик многима из његове генерације Други светски рат оставља изразити печат и на његов живот. Придружује се са 19 година одредима Динарске четничке дивизије војводе Момчила Ђујића.

Након Другог светског рата проводи период времена у Еболију у Италији где се венчава са Драгицом Самарџијом, такође из Пађена (преминула 1989. године). После две године у Италији премештени су у Немачку где се рађа прво дете Душанка. У емиграцију у Аустралију одлази 1949. године, где му долазе на свет синови Петар (Периша) и Раде (потоњи свештенослужитеља) чиме је испунио породицу Радан. Црквени члан парохије Свети Сава од 1950. године и један од групе појединаца који су покренули куповину црквеног земљишта у Инглсајду 1981. године. Постаће касније један од повереника утемељивача овог црквеног имања и покретачка снага изградње црквеног храма и школске сале.

Један је од оснивача покрета Српских Четника Равна Гора и повереник имања у Бониригу још од 1966. године, где је био и на дужности председника у току неколико година. Одликован је руком Патријарха Павла од стране Српске Православне Цркве 2003. године орденом Светог Саве другог степена за његово залагање и очување црквене парохије Св.Сава. Бескомпромисни патриотизам према свему што је српско остаје видљив до самих крајњих дана. Ђука оставља неизбрисиво наслеђе у крилу његове породице, његове парохије, његовог Покрета Српских Четника и његове нације.

Видимо како тихо и полако, један по један, готово неприметно и далеко од Отаџбине, одлазе полако последњи хероји и сведоци најтрагичнијег доба српског 20. века. Војници оклеветане војске, у служби краља који их је напустио и оставио да пређу под команду оних који ни њима ни Србима неће донети ништа добро. Неки су уснули чекајући скори повратак у Отаџбину са падом комунизма, неки су дочекали и (макар формални) пад комунизма али и пад Крајине из које су многи од њих пореклом, гледајући издалека да потомци усташа раде исто што и њихови преци 50 година раније, немоћни да помогну свом народу макар близу колико су могли онда прошли пут. Касније су многи и долазили у Србију, која и даље чека да постане српска држава и Отаџбина а не само наслеђено недоношче СФРЈ и титоистички провизоријум споља и изнутра.

Те наше напаћене емигранте су, чешће него што су они посећивали Србију, походили разни људи из матице који су од њих углавном тражили доларе за "борбу за српску ствар" (што је углавном завршавало по приватним џеповима) а они су давали, не гледајући где ни коме, желећи да макар тиме одрже какву-такву везу са матицом и помогну нашем народу. Четника Момчила Ђујића више готово да и нема, али има њихових потомака и остаје да се испуни аманет који је он пре смрти оставио Србима- да се ослободе комунизма и југословенства. Ако мислите да смо се успешно изборили са овим пошастима и да њих у Србији и међу Србима данас нема, у већој сте заблуди него Срби који су одвођени од стране усташа верујући да ће се убрзо вратили кући, а нажалост већина није никад. Стога- само српско становиште, само српски интереси, српско име и предзнак у свакој прилици и на сваком послу, српске наочаре кроз које гледамо на свет у ком свако и онако води рачуна само о својим интересима и жељама. Ако не будемо тако радили, неће нас бити. То нам животи и борба људи попут Ђуке најбоље показују. Царство Небеско њему и свима који су уснули и пали бранећи наш народ на сваки могући начин, са српским именом на уснама и Србијом као последњом мисли.