ПРОТЕСТНО ПИСМО ПОВОДОМ НЕОУСТАШКИХ ИДЕЈА У СРПСКОЈ АКАДЕМСКОЈ ЈАВНОСТИ - Покрет за одбрану Косова и Метохије
https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=57719

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПРОТЕСТНО ПИСМО ПОВОДОМ НЕОУСТАШКИХ ИДЕЈА У СРПСКОЈ АКАДЕМСКОЈ ЈАВНОСТИ - Покрет за одбрану Косова и Метохије

Изражавамо најдубље огорчење због недостојног поступања дела академске јавности који је протеклих дана стао у одбрану права Динка Грухоњића, запосленог на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, да неоусташким изјавама вређа читав српски народ, али…

https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=57631

Покрет за одбрану Косова и Метохије

Часлав Копривица: Кад вампири марширају - О неоусташкој симптоматици српског („цивилног“) друштва - Покрет за одбрану Косова и…

Часлав Копривица (Извор: Мондо/Урош Арсић)

ТЕОПОЛИС - А ко је чувао Русију, док је спавала? - Печат - Лист слободне Србије
https://www.pecat.co.rs/?p=180458

Данка Илић, старости 2 године. Нестала око 13,45 часова у насељу Бањско Поље, Улица војводе Радомира Путника бр. 19, град Бор. Смеђе косе, браон очију, висине око 85 цм. На себи је у тренутку нестанка имала: маслинасто зелену јакну, љубичасте панталоне и црне патике. Уколико имате било какве информације одмах позовите полицију на 192.

Недостаје ми ријечи.

Јуче су били Младенци, празник 40 севастијских мученика. Има у њиховом житију онај детаљ о једном војнику, несуђеном светитељу, који се, бачен у хладно језеро са својом сабраћом, ипак одрекао Христа и тако пропустио прилику за Царство Богочовјеково. На његово мјесто је ступио "случајни" пролазник, Аглај, видјевши храброст хришћанске вјере и задобио Вјечност са Богом.

"Случајно" наишао, препознао Христа, пошао у ледено језеро.

Нисам човјек који лако повезује празнике и догађаје, који гаји илузије да пророчки чита знакове времена. Али знам: јуче, на Младенце, празник мученика, најприје ме је покосила вијест да се упокојила моја кума Данка Работа, добро и талентовано биће, од оних људи са којима се огријете када их сретнете. И ни не дођох још нимало себи, не појмих ни на основном нивоу да се то десило - кад трагедија у Москви. Побијене сестре, браћа, дјеца..

Не знам тајне догађаја и дана, њих Господ држи у својој вољи и свом трпљењу људске невоље, али знам: никада не знамо када ће нас позвати пред Лице Божије. Па боље да се, попут Аглеја, "случајно" нађемо у Царству него да у илузији владавине сопственим животом страћимо свој живот.

Царство небеско мојој куми Данки. Царство небесное погибшим в Москве.

Сутра је и код нас дан жалости. И Недеља Православља. Царство небесное, да воскреснет Бог...

Два гласа из Сарајева — RT Balkan
https://rt.rs/opinion/darko-djogo/73664-darko-djogo-dijalog-sarajevo/

RT Balkan

Два гласа из Сарајева

Шта то чини дијалог у бившој СРБиХ немогућим?

ТЕОПОЛИС - Божић и самоћа - Печат - Лист слободне Србије
https://www.pecat.co.rs/2024/01/teopolis-bozic-i-samoca/

Напади на Павлину Радовановић, нашу Павку, само су показатељ танке линије од самомржње тј аутошовинизма до вербалног а можда и физичког насиља.

Не познајем храбрије људе од Леле и Павке. Пријатељу, оне изађу из Ораховца кроз све могуће и немогуће ОВК страже, пјевају и бодре нас, почесто и чувену пјесму о ослобођењу Ораховца "Генерале, нек је твојој мајци хвала", и онда - након свега, опет кроз све страже и патроле, у Ораховац, енклаву, гето... Не знам шта је храброст, ако није то.

И зато није просто ружно већ неприхватљиво, морбидно и џиберски малтретирати то величанствено дијете.

А Павка ће даље. Да пјева о снази овог народа која тек треба да се пробуди. Српкиња је то и то из дивне Метохије.

Њу само расплаче Красота народа који је воли.

Немам баш много времена ових дана да прегледам медије (очекујемо долазак Његове Светости у Фочу, а свакако дан је кратак а ноћ још краћа за све оно што треба да се прочита, напише, уради), али ми непрекидно стижу поруке о томе како су нарочито медији у Федерацији БиХ направили читаву причу од исјечка из поткаста "Рубикон" на коме сам имао част да гостујем. лијепо би било да погледају читаву емисију али и сам подкаст, јер ће на њему наћи и умније и рјечитије госте. Но како већ бива, инсерти говора праве кратке вијести, људи се упаљују, медији добијају прегледе. И без потребе да прегледам све варијације на тему, довољно је да погледам прву "Син Ристе Ђоге неће да навија за БиХ" или тако нешто.

Да разјаснимо најприје да је све што сам рекао истина.
Да нагласим да то што мрзе мога оца мени не значи ништа - волио би и он и ја да је историја кренула другим током а наш дом и живот у Сарајеву да су остали изван вихора сецесионистичких ратова, али нисмо се ми питали. Отац је ријечју и животом бранио свој народ. То што неко започиње са "Син Ристе Ђоге" - мени је част, ја сам додао патроним измеђиу имена и презимена да бих носио, пред туђинском мржњом и честим заборавом разних српских власти, његово име.

Него, да се не враћамо на историјске теме сецесије илити "независности": све наведене реакције су показна вјежба онога што не ваља у политичком животу данашње БиХ - ноторна је чињеница да је псовање мајке четничке и вријеђање српског народа саставни дио навијачког декора али и политичког говора у ФБиХ. Докле год људи, масе, политичке елите не схвате да Срби нису мазохисти који ће вољети трибине које их пљују, људе који их мрзе, политички жаргон који их већ деценијама вријеђа - не само да се нећемо идентификовати са новоствореним симболима и новосачињеном земљом, већ ћемо се осјећати управо онако како сам се изразио. То што је сљедећа безумна реакција дежурних србофоба таква да нас упућују за Републику Србију - још више цементира немогућност да макар као нормална људска бића причамо о различитим осјећајима припадања. Без бриге, пријатељи, "тамо гдје је српска душа која, тамо је мени Отаџбина моја, мој дом и моје рођено огњиште", каже Шантић. У Србији смо и када смо овдје! Наравно, волимо ми и сваку груду славне Херцеговине од Светога Саве и памтимо историју српске земљице Босне - бити Србин значи управо то - осјећати својим сваки крај неомеђене Отаџбине. Но једна ствар су завичаји и земље а друга ствар бирократија, политички притисак, стално наметање осјећаја да ми треба да будемо странци и гости, захвални што нам дате да нешто радимо - све оно што "БиХ" данас јесте.

О томе како и зашто ја осјећам да је "Боже правде" моја химна, Србија - моја земља, тробојка - моја застава, нећу трошити ријечи. То или имаш или немаш у себи, а докле год нам се буду браниле и изазивале неуротичне реакције, ми ћемо их још више вољети. Маните се наметања јер као што каже стара севдалника - од намета нема селамета.

И за крај: сарајевска чаршија се чуди шта то говори православни свештеник. Изгледа да је само она заспала или намјерно заборавна у свијету у коме је православна империја једина помоћ многим муслиманима у свијету. Читајте Дугина. Размислите мало.