Ми знамо ко смо: Подршка Институту за српску културу у Лепосавићу
? Иницијатива српског народа из Црне Горе „Ми знамо ко смо“ пружа искрену и безрезервну подршку колективу Института за српску културу из Лепосавића и овој важној институтицији за опстанак и очување српског културног и научног насљеђа на Косову и Метохији, а која је тренутно под вандалским ударом приштинских власти. Узурпација институтске имовине — рачунара и важних докумената, као и пријетња безбједности научних радника и цјелокупног колектива Института, дио су шире слике застрашивања и насиља којој свједочимо у претходним данима у јужној српској покрајини.

?? Телеграм канал Покрета за одбрану Косова и Метохије
@pokretzaodbranukosovaimetohije

https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/mi-znamo-ko-smo-podrška-institutu-za-sr/

? ИНСТАГРАМ  ??
? ФЕЈСБУК ??
⚪️ ЈУТЈУБ ??

✍? ПРИСТУПИТЕ ПОКРЕТУ
? ПОДРЖИТЕ ПОКРЕТ

Покрет за одбрану Косова и Метохије

Ми знамо ко смо: Подршка Институту за српску културу у Лепосавићу - Покрет за одбрану Косова и Метохије

Иницијатива српског народа из Црне Горе „Ми знамо ко смо“ пружа искрену и безрезервну подршку колективу Института за српску културу из Лепосавића и овој важној институтицији за опстанак и очување српског културног и научног насљеђа на Косову и Метохији, а…

Митрополит Дабробосанский Хризостом: «Действия киевских властей в отношении Украинской Православной Церкви – это неслыханно»: новость ОВЦС
https://mospat.ru/ru/news/92157/

Отдел внешних церковных связей. Московского Патриархата.

Митрополит Дабробосанский Хризостом: «Действия киевских властей в отношении Украинской Православной Церкви – это неслыханно»: новость…

Митрополит Дабробосанский Хризостом: «Действия киевских властей в отношении Украинской Православной Церкви – это неслыханно». Новостной портал православной религиозной организации Отдела Внешних Церковных Связей Московского Патриархата.

Упокојио се Христо Јанарас. Његове књиге а и личност одавно већ су постале саставни дио одрастања бројних српских и других православних теолога. Припадао је покољењу митрополита Јована Зизјуласа, са којим је често довођен у идејну везу - највише кроз схватање тројичне "онтологије" тј кроз њихову изузетну сличну и заједничку интерпретацију Свете Тројице на начин који је требало да буде утемељен у појединим Оцима али и разумљив савременој философској мисли. Остаје упитно колико се у томе успјело, али је непобитан утицај обојице на теолошко одрастање читавих генерација богослова код нас и у хришћанском свијету. Јанараса је увијек пратила сјена некако "одвећ интелектуалистичког", "философски прекомпликованог" писца - иако су његове књиге читане и превођене на српски, хвалили су га углавном младићи са философским амбицијама, хвалећи тако помало и своје моћи (или своје схватање својих способности). Остали студенти су га Јанарасова штива доживљавали као захтијевнна а дух површности који је у међувремену завладао свијетом (не само академским) чинио је да некада незаобилазни Азбучник вјере или Слобода морала постану све више "неразумљиви" савременом студенту. То, ипак, много више говори о духу времена него о Јанарасовом уму.

Но утицај Јанараса много је дубљи од онога што се на површини види. Заправо, да би се он разумио потребно је читати његову најбољу књигу - "Прибјежиште идеја", духовну аутобиографију у којој је изложио дјетињство, поринуће у хеленско пијетистичко братство "Зои" и разочарење том чудноватом, моћном, доброжелатељном али отуђеном и на моменте чудовишном организацијом. Заправо, потпуно предавање и разочарење тим "братством" не само да је обликовало Јанараса већ је кроз Јанараса обликовало и увозило за српске услове непостојеће "трауме" и комплексе. Непрекидно инсистирање на предности "онтологије" над "етиком" код Јанараса се уобличило као облик протеста против морализма који је био ваздух који се удисао у Зои-ју - добри Јанарас се борбом против "етике" борио против загушљиве атмосфере њемачког деветнеаестовјековног морализма препакованог у православни пијетизам, али је преношење његове борбе, изван хеленског контекста, у српској средини стварало више неспоразума и идеолошким странпутица него што је помагало у нашим околностима и са нашим проблемима. Жао ми је што није имао више разумијевања и за ужасне практичне посљедице које је читава еклисиолошка идеологија Фанара оставила у Украјини - на том пољу је цијенио личне оданости цариградским архонтима и исувише слијепо промовисао "полисни" аутокефализам и када је видјело да идеологеме његове и Зизјуласове еклисиологије само служе за оправдање политичке моћи Запада у Украјини. И на другим пољима његова теологија је знала да буде израз једне само грчке црквене проблематике, али остаће неспорни његови изврсни увиди у генезу западног нихилизма и мисаоно-друштвене декаденције. Зато га "нови теолози" окупљени око Волоса нису вољели: за њих је свака критичка мисао ка Западу била само старачка хистерија - иако је Јанарас најдубљи хеленски теолог ХХ вијека.

У неколико личних сусрета показивао је доброту и љубав, па и стрпљење. Нарочито током другог сусрета, у Требињу у фебруару 2020. године, када је већ постао старац. Говорио је пажљиво и прибрано, а нама је било потресно да нам Јанарас казује свој живот и теологију. Патио је за супругом, Татјаном. И увијек о смрти говорио као не само катастрофи и злу већ и као и о прилици за поновни Сусрет и предулазу у Царство небеско. Надам се да је са Татјаном сада у Царству небеском. За свако написано слово, за то што смо се мучили и учили читајући га, за младалачке заблуде и за критички ум, за доброту и љубав и ерос, за то што нас је учио да је додир - богословље а богословље - сусрет и додир, нека му је заувијек хвала.

Протоиерей Дарко Джого: Из-за политики Фанара страдают миллионы верующих Украины - Российская газета
https://rg.ru/2024/08/25/protoierej-darko-dzhogo-iz-za-politiki-fanara-stradaiut-milliony-veruiushchih-ukrainy.html

ТЕОПОЛИС - КУРСК, ИЛИ КАДА ЋЕ ПРЕСТАТИ РУСКИ АВНОЈИЗАМ? - Печат - Лист слободне Србије
https://www.pecat.co.rs/2024/08/teopolis-kursk-ili-kada-ce-prestati-ruski-avnojizam/

Данашњи чин Врховне раде није инцидент, није изненађење, није искључиво ствар ратне психозе већ је коначни резултат древног кретања, нарочито интензивираног у посљедње вријеме, али древног: све што је настало са паролом "Украина не Россия" долази у терминалну фазу мржње и уништења свега што не живи том паролом. Украјина као пројекат чији је смисао супротстављање и Москви и свему руском не може себи да дозволи подсјећање на било шта заједнично: будућност коју Кијев жели не смије имати ништа руско у себи, зато мора да страда и прошлост и садашњост.

На жалост, још једном се показало да исувише много људи данас очекују да ће се умирити звијери које се хране разбијањем духовног јединства Православља. Неће.

Но свако ко зна било шта о историји западне Руси, зна да ово није изузетак већ прије правило. И Пољска и Пољска-Литванија, и Аустрија и КП СССРа за двој рачун су у неком моменту "ликвидирале" Цркву у њеној колијевци. И страдали су хришћани у непојамним бројевима и невиђеним начинима. И из сјемена мученика рађала се опет Црква Свете Руси(је).

А свједоци Истине и Пута знају чија је Побједа, она једина и посљедња.

Прегледам пошту и телеграм канале: данас је рођендан Александру Сергејевичу а ситуација са руском књижевношћу и писменошћу је таман таква каква је и она са српском (с тим што је бар проблем са потискивањем ћирилице доста мањи - мада се и у Москви појављује латинична покондиреност).

Јасно се увиђа један знак времена: од Пушкина, као и од Његоша, људе је немогуће одвојити од тренутка када они заиста почну да се напајају Пушкином или Његошем. Зато су све културне операције усмјерене најприје на својеврсно уништавање човјекове моћи осјећања и разумијевања оног вјечитог тј Вјечности саме. На затрпавање човјека каменитим отпадом којим ће море душе постати мутни плићак свакодневних надражаја. Паралелно: политичко "превођење" и злоупотреба, једнодимензинално поробљавање, дресирање за нови врли свијет у коме ће књижевни и животни осјећај бити само још једна поза за фотографисање.

И шта остаје? Како се борити?

Опет: једино Пушкином. Заправо, често, када помислим да су наше старлете знак краја човјековог самопоштовања и љубави ка жени, присјетим се старлета Пушкиновог времена, оних љепотица што их касно возе по петроградским улицама и помислим: ето, ни тада није било без баналности, па смо добили Оњегина. Када видим протестни набој - сјетим се да се пјесник Гаврилијаде окретао и великопосној молитви Св. Јефрема, и Молитви Господњој и дописивао пјесмом са св. Филаретом Московским. Шпицловска опчињеност Западом - па опет: докле је Пушкина, има и лијека од ње. Манир и мода, па опет: и народ и осјећај за оно чаробно мјесто "тамъ русский духъ, тамъ Русью пахнетъ..." И меланхолија и живот ("пора, мой друг, пора...") и дуел и мирна и свечана кончина. И Величанство и Васкрсење. Све то само код Пушкина.

Зато, чини ми се, није могуће читати Пушкина и очајавати. Само је важно читати. И не мислити да то Пушкин није видио или знао: "такъ всегда будетъ и бывало..."

Ширење НАТО-а до граница Русије највећа грешка коју су САД могле да направе. Има много лудака у америчкој влади који су спремни да ризикују нуклеарни рат (I) | Савремени свет
http://www.nspm.rs/savremeni-svet/sirenje-nato-a-do-granica-rusije-najveca-greska-koju-su-sad-mogle-da-naprave.-ima-mnogo-ludaka-u-americkoj-vladi-koji-su-spremni-da-rizikuju-nuklearni-rat-i.html

Нова српска политичка мисао

Џефри Сакс: Ширење НАТО-а до граница Русије највећа грешка коју су САД могле да направе. Има много лудака у америчкој влади који…

Шоу Такера Карлсона: Џефри Сакс — Неиспричана историја Хладног рата, преврати широм света које је организовала ЦИА и порекло Ковида Емисија објављена 29. маја 2024. године. Трајање интервјуа: 144 минута. Џефри Сакс је

Неколико пута су ми изразито успјешни српски политичари скретали пажњу да сам "за политику - глуп" и ја ту врсту оцјене прихватам као тачну. Најприје, зато што се њихов и мој појам политике значајно разликују (за њих је политика умијеће материјализације нечег неухватљивог као што је подршка у нешто опипљиво као и способност да се тај процес циклично понавља. За мене је политика оно што је антички концепт подразумијевао када јој је у Хелади дато име - мисао и пракса о добробити полиса тј,данас, свог народа). Дакле: договорили смо се да сам за политику - глуп.

Моја политичка глупост, међутим, долази и из једне данас презрене и архаичне позиције а која би се могла назвати жељом за основном досљедношћу. Док је, опет, политика, јел' те, умјетност слања противрјечних сигнала у којој се "наше" противрјечности називају "тактиком" а "њихове" - "издајом". И онда се још српски политичар љути зашто се сви не престројавамо у ходу - то је знак, ваљда, политичке памети.

Погледајмо гдје год да зађемо. У Црној Гори лијепо видиш да имаш огроман број Срба који гласају (за) лидере који признају отимачину Косова, покрадени референдум и исти такав Дан неовисности, наметнуте "обавезе" и лингвистичке конструкције али све је то "памет". У доброј Србијици исто тако се сматра врхунским умјећем мирити непомирљиво: претварати се да су ти отимачи Косова уједно и пријатељи и непријатељи, бити слијеп пред јасно саопштеним уцјенама и упорно хрлити у загрљај онога који те малтретира. Хајде тек објасни некоме у Бањој Луци да је изван сваке памети истовремена позиција отпора наметањима из Сарајева и не само прихватање већ популаризација тзв грба и химне Р. Српске који су настали као плод политичког притиска. Па, мили роде, ако су то била изнуђена, невјешта ad hoc рјешења - немој нам их на сваком ћошку наметати јер тако намећеш наметнуто тј поунутрашњујеш притисак. А ако је сва "политичка памет" у томе да се компромис представи као "мудрост" и "побједа", немојте да се жалите што и сам народ иде трагом такве "памети". Све се то видјело лијепо сад око Резолуције Једни у MNE плачу 9. јануара али гласају оне који прихватише стране налоге. У Србији: један дан заставе, други дан - њемачке инвестиције. У Српској смо најавили да ћемо вратити "старе" симболе ако се притисци из Сарајева наставе - а до јуче су ме бирократе убјеђивали да су то грб и химна Србије а Српска "има своје".

Когнитивна дисонанца, рекло би се, илити "политичко умјеће".

Него, ја сам већ пословично глуп за политику и слијеп за мудрост, кратковид за 4д шах који сваки од српских лидера игра.

Хвала Богу да су бар они паметни.

ПРОТЕСТНО ПИСМО ПОВОДОМ НЕОУСТАШКИХ ИДЕЈА У СРПСКОЈ АКАДЕМСКОЈ ЈАВНОСТИ - Покрет за одбрану Косова и Метохије
https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/?p=57719

Покрет за одбрану Косова и Метохије

ПРОТЕСТНО ПИСМО ПОВОДОМ НЕОУСТАШКИХ ИДЕЈА У СРПСКОЈ АКАДЕМСКОЈ ЈАВНОСТИ - Покрет за одбрану Косова и Метохије

Изражавамо најдубље огорчење због недостојног поступања дела академске јавности који је протеклих дана стао у одбрану права Динка Грухоњића, запосленог на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, да неоусташким изјавама вређа читав српски народ, али…