Милош Кович: Следы сербов в земле апачей - Стање ствари
https://stanjestvari.com/2024/12/25/kovic-apaci-ruski/

Пропустил новость:

Армения признает паспорта граждан Косово, но это не означает признания его независимости. Об этом заявила пресс-секретарь МИД Армении Ани Бадалян в интервью Общественному телевидению.

Ранее заместитель министра иностранных дел Косово Крешник Ахмети сообщил, что Армения официально признала косовские паспорта.

Бадалян подтвердила этот факт, уточнив, что стороны договорились предоставлять гражданам возможность обращаться за визой. Основной целью этого шага является обеспечение свободы передвижения граждан как одного из фундаментальных прав.

"Диалог между Арменией и Косово продолжается на различных уровнях и площадках. Проводятся двусторонние встречи, обсуждения, направленные на активизацию туристических связей и контактов между людьми. Однако это не связано с признанием независимости Косово", — подчеркнула Бадалян.

А ха ха. Да. Про активизацию туристических связей ))

Армяне, поезжайте, в общем, в Косово, вы там много чего забыли и вас там ждут туризмом заниматься.

Дело с анафемой Мазепы очень простое. Все эти, считающие измену присяги и верности "обычным" делом, "ведь такая политика", "что делать, жизнь штука такая, сегодня присяга, завтра вероломство, главное, что человек был патриотом Украины" - все они четко показывают, самую темную сторону малороссийского субэтноса, которую еще Гоголь, знаток русской и человеческой души, так наглядно описал в Тарасе Бальбе. Хорошо, если вероломство и измена просто не имеют значения - все понимаем, вы просто такие, мы другие (наверно, от сознания, что, блин, присягу не надо держать, вам будет легче спить, как делали и те плевавшие на присягу в 1992. или 1941. или 1917...) И не удивительно, что таков подход к присяге есть и у определенных греческих иерархов, которые самы по себе веками жили нарушая верности...

Все просто: Мазепа - изменил не только своему императору но и другу. Если он герой Украины - то не найти лучшего примера, что с Украиной не так.

Дорогие мои сербы, русские, православные братья - с праздником св. Николая! Србима койи славе - срећна слава!

Да бꙋдемо као Николай - против Ариѧ силны и смѣлы, нищима - милостивы и благи!

https://standard.rs/2024/12/18/ustase-apaci-i-jedan-razgovor-u-arizoni/

О. Крсто Станишић: Јерес прогресивистичког откровења

? НАТО православљу је јасно да своје ставове не може до краја прогурати у условима у којима Црква има своје историјско и светоотачко утемељење, зато што су њихови ставови толико у супротности са светим оцима да их је немогуће надогради на историјско искуство Цркве.

?? Телеграм канал Покрета за одбрану Косова и Метохије
@pokretzaodbranukosovaimetohije

https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/o-krsto-stanisic-jeres-progresivisti/

? ИНСТАГРАМ  ??
? ФЕЈСБУК ??
⚪️ ЈУТЈУБ ??

✍? ПРИСТУПИТЕ ПОКРЕТУ
? ПОДРЖИТЕ ПОКРЕТ

Наравно, све ово пишем због нас, руске или православне цивилизације. Иако поједини теоретичари виде само површину, па ће све што имају да кажу о Србима и Русима свести на културну феноменологију (Срби слушају турбо-фолк - ми смо Техеран, Руси пате за Паризом, они су Запад итд), чињеница је да наше постојње и дјеловање представља слојевито дозивање наше старе, завјетне свијести (из које црпимо идеју идентитета, тј онога ко смо), са којом се некако и слаже и потире новији слој културолошке заслијепљености Западом - зато и Срби "техеранци" и Руси "парижани" подједнако нестају, топе се у демографији: културно језгро онога како Срби и Руси уређују своје животе доминантно је саткано од западних представа о финансијског сигурности и (евентуалној) породици која не смије да пређе границу личног комфора/материјалне сигурности (чувено и бесмислено а погубно: "не рађати дјецу јер ће бити сиротиња"). Дакле, на идејном плану православна цивилизација још није усјпела да се избори са токсинима Запада, па се засад примјењује исти рецепт за биолошку виталност - масовна увоз миграната у Русију (Кавказ и Средња Азија) а све чешће и у српске земље (засад индијски потконтинент и турски свијет). На плану техничког и политичког: ми заиста имамо свој пут и не треба нам подражавање било чијег обрасца, али очигледно је да се и ту проблеми налазе у тупости политичких елита (са ријетким изузецима). Наравно, Русија јесте атомска сила али њој за побједу над непријатељима неће бити довољан "орешник" већ свеопшта друштвена мобилизација око идеје самобитности и опстанка, а заправо: око идеје Бога који је посао Човјек и који спаја Љубав, Живот, Истину и Жртву. Овако: уколико "они" буду цивилизација која терорише друге и пропагира ЛГБТ+ пропаганду, а ми полу-комунисти, полу-православци, људи без јасне идеје шта јесмо (знамо добро шта нећемо!), ако ми будемо цивилизација разрата, тешко ћемо имати користи од технолошког развоја и политичког отпора. Ми смо тренутно Запад модел. 1968: свеопшта реторика "вриједности" које ни политичка елита (као ни тада) ни народ (као ни тада) нису спремне да живе (сви су и тада били за "друштвену праведност" али под условом да и сами добију више од других у том праведном друштву).

Хоћемо ли имати снаге да се бар минимално консолидујемо на пољу вјере, идеала, који не би остали у празном простору већ који би нам омогућили да поново постанемо Империја снажна да заштити свој народ и своје народе? када се вратим из Цркве препуне народа, чини ми се да се ипак крећемо напријед, но потребно је да се и литургијска жртва у којој учествујемо прелије савршено у руско и српско и остала православна друштва...

Сирија шаптом паде...

Сва панорама догађаја на међународној сцени показује нам да су сви гласови о скором краху колективног Запада и успостављању мултиполарног свијета још увијек преурањени када је опис тренутног стања ствари. Заправо, не само да су посљедњи удари директних сатаниста из швабовске номенклатуре показали да Империја има и воље и снаге да узвраћа ударце већ стоји право питање да ли ће се Трамп окружен неоконима понашати у било ком виду суштински другачије тј. тешко је вјеровати да ће он одустати од западног универзализма као основе западног империјализма. Чинећи Америку пново великом он тешко да ће лијечити осјећај супериорности и доминације коју колективни Запад генерално узгаја а његова евентуална консолидација културних прилика (борба са woke културом) не мора и вјеровано неће донијети никакву мирну коегзистенцију на свјетском нивоу него компактинију, националнију Америку која ће се и даље понашати као једина Надсуперсила. То што ће нам можда на културном плану пријати понешто од његових постигнућа не значи да ће се сукоб цивилизација прекинути до краја.

Свака цивилизација има свега неколико основних аспката постојања: то су најприје идеје-култура-култ (вјера), технолошки развој, биолошка виталност, политичка организованост. Ови апскети су у понечему и међусобно супротстављени: тешко је имати и друштво изузетне технолошке супермацје и урбаности и биолошки витално становништво, мегалополиси једу биологију села док имају шта да поједу, а онда се стновништво или увози или долази до имплозије Империје или до њене постепене замијене (онако како је Другоримска цивилиација, "Византија", замијенила Римску). Важне су још и динамике односа: да ли идете наприје или назад, стагнације практично у историји нема на дуже рокове. Важан фактор је и међусобни контакт и дјеловање цивилизација јер оне нису затворене за међусобне утицаје на било ком од ових аспката. Историја нас учи да је "златно доба" једне цивилизације или, као у случају Русије, цивилизације-државе, могуће наћи само онда када се подударе у некој мјери сви наведени аспекти: када људи дијеле заједничке идеје/вјеру, довољно су технолошки и војно-технолошки напредни, имају биолошку виталност и политичку организованост. без једног од ових аспката, тешко је бити Империја.

Догађаји од јануара 2020. тј од пандемије нам показуу да је Запад на плану идејног сасвим капитулирао али се држи на плану технолошког, војничког и политичког, док биологију надокнађује увозом "свјеже крви" из осталих цивилизација. Исламски свијет је показао колико су биологија и вјерска солидарност недовољне без политичке организованости и технолошког парирања другима. Кина чека свој тренутак и сама се трудећи да држи у балансу све наведене факторе, док се Индија заправо тек формира као технолошки и политички компактан и важан појам.

Благодарим свим драгим пријатељима који су нашли воље и љубави да ми данас пожеле срећу. Да вам Господ врати љубављу и радошћу! У дану у коме гледамо сцене коначне окупације и све извјеснијег протјеривања и до сада непротјераних Срба са сјевера Косова и Метохије, у свијету који и сам стоји на ивици Апокалипсе, у тренутку у коме постоји један огромни и бескрај малих ратова, мало ваше пажње можда не може да промијени свијет, не успјева ни вама, ни мени, да скрене тешке мисли са ове загонетке коју живимо, али може да нас обасја онако како свици свијетле у најтамнијим ноћима: довољно је што су ту, да кажу да свјетлост још није нестала и престала да постоји.

Можда теже од сваколике офанзиве космичког Зла у овим тренуцима боли сан људи који живе поред нас али не и са нама, оних којима ће манија Црног петка, резервације најлуђе ноћи, планови за љетовање сљедеће године већ сасвим затупити чуло за Митровицу и Курск и оне којима попусти и заборав у куповини не могу да замијене мисли о неизвјесности и страдању... Но, ето, бар се ми нисмо заборавили. И мада одавно већ не славим рођендане, већ их срећно проведем ако ме успомене не одведу одвећ далеко, значи ми свака порука искреног пријатеља, као знак препознавања оних који не заборављају браћу и пријатеље, овдје, сада, било гдје, било када.

Хвала свима, Спас да вас прати и укријепи, у срцу сте, у уму, у молитви, у бризи, у нади.