🌹🌹🌹🌹🌹🌹

إِنَّ اللَّـهَ وَمَلَائِكَتَهُ يُصَلُّونَ عَلَى النَّبِيِّ ۚ يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا صَلُّوا عَلَيْهِ وَسَلِّمُوا تَسْلِيمًا

"Uistinu Allah i Njegovi meleci donosu salavate na poslanika, o vi koji vjerujete, donosite i vi salavate na njega i šaljite mu pozdrav !"

Reko je Allahov poslanik sallalahu alejhi ve selem :

من صلَّى عليَّ واحدةً ، صلَّى اللهُ عليه عشرًا.

"Ko na mene donese jedan salavat Allah će na njega deset".

‏قال ابن مسعود رضي الله عنه :
Rekao je ibnu Mes'ud radijallahu anhu:

لا تصاحب إلا من أعانك على ذكر الله!

Ne druži se osim sa onim koji ti pomaže u zikrullahu!

[الزهد لأبي داود ١/١٢٦]

Rekao je ibnu Redžeb rahmetullāh:

من خرج إلى سفر من أسفار الدنيا بغير زاد، ندم حيث يحتاج إلى الزاد، فلا ينفعه الندم وربما هلك.

Onaj koji bude krenuo na neko od putovanja po dunjaluku bez (putne) opskrbe, pokajaće se onoga trena kada bude bio u potrebi za njom, ali mu tada kajanje neće vrijediti ništa i vjerovatno će se upropastiti.

فكيف بمن رحل إلى سفر الآخرة مع طوله ومشقته بغیر زاد؟!

A kako je tek sa onim koji krenuo put ahireta, uz njegovu dužinu i tegobu, bez (adekvatne) opskrbe!?

مجموع الرسائل (430/2) لاب

Ovo je ashab koji je to rekao kada je ušao kod Rustema, vođe persijske vojske, u svojoj prostoj odjeći, u šator koji je izgledao poput scena iz bajki. Rustem se zadivio njime i njegovim govorom, hrabrošću, jer, mu je po sunnetu Allahova Poslanika dao dvije opcije koje je on morao izabrati. Kada ga je upitao Rustem šta ako izaberu bitku, on mu je rekao: „Nas čeka obećanje od Allaha.“, on ga je upitao: „A koje obećanje?“, "Džennet onome ko od nas pogine ili pobjeda onom ko ostane živ!“, "Daj, da razmislimo i savjetujemo se sa našim prvacima!" , on ga upita: "Koliko ti treba, dan ili dva?!“, "Ne, više vremena će nam trebati!“, on će njemu odlučno i kratko, bez ostavljanja mjesta za nadu i raspravu: "Ne, imate tri dana, tome nas je podučio Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we selleme!". Kada je izašao, Rustem će reći svojim savjetnicima, zadivljen njime: "Jeste li ga vidjeli?!“, a oni će njemu: "Ne da Allah da imalo nagneš ka vjeri ovog psa, pogledaj, mu odjeću!", on im na to odgovori: "To su arapi, ne daju pažnju odjeći i hrani, već porijeklu, već obraćajte pažnju na njegove riječi i uvjerenje." To je istina, iako se ovdje nije radilo o tome već o skromnosti ashaba poniklo iz islama. Arapi su se ponosili porijeklom, vrijednovali i čuvali spomen na njega, ne zbog imetka i bogastva njihovih predaka već zbog njihove plemenitosti, karaktera i čojstva. Zbog ponosa i stava ashaba, Rustem ga je u pitao: „Jesi li ti vođa muslimana?!“, a, naravno, bio je samo izaslanik. Kada je ušao iščupao je sa jastuka izveznih zlatom, vezice da bi vezao uze konja, kako je hodio kopljem se poštapao i probijao vrijednu prostirku pod nogama, zatim je sjeo na zemlju, ne želeći da sjedi na zlatne, jastuke, svilu i velelepne zlatne sofe. Sjeo ne zamlju, prekrstio je noge, pobo je koplje pred sobom, držeći se za njega, nije htio sjesti na opisani namještaj -scena koju ću pamtiti dok sam živ. Molim Allaha da me proživi sa ovim ashabom da ga o ovom događaju pitam, radijellahu anhu.

''On daruje znanje onome kome On hoće, a onaj kome je znanje darovano – darovan je blagom neizmjernim.'' (El-Bekara, 269)

Kome Allah, dželle šanuhu, podari znanje Kur'ana, treba biti svjestan svoje vrijednosti i ne smije biti ponizan pred onima kojima je dat imetak, jer je njemu dato više nego svima njima zajedno. Allah, dželle šanuhu, u Kur'anu je nazvao ovaj svijet malim uživanjem, a znanje i Kur'an nazvao je blagom neizmjernim. (Tefsir El-Kurtubi)

Kaže šejh Abdul-Latif ibn Abdur-Rahman:
”Kada se širk pomiješa sa ibadetom pokvari ga i poništi. Djelo se ne naziva ibadetom osim uz tewhid.”
(Durer 2/318)