Срећан дан васкрснућа Русије! ??☦️??

Зашто српски националиста не може да буде укрофил? Првенствено зато што Украјина не штити ниједне племените вредности иза којих се крије, белу расу, словенску, европску цивилизацију а понајмање Хришћанство! Уместода су наставили континуитет борбе са руским братом против германско-ватиканског запада и дивљих исламско азијатских хорид истока они су одабрали да служе Ционистима и светским глобалистима, жртвују цео свој народ зарад неке будуће хазарије, сву земљу су већ продали великим америчким корпорацијама. Шта је ту за нас битно поред свега горе наведеног? Руска издаја руског брата геополитички гуши Србију и суверену европу као природан континеталан савез белих народа од Лисабона до Владивостока. А посебно битно проливају даноноћно православну крв и спречавају Руски долазак до Дунава и Измира који би нам била једина геополитичка сламчица спаса у НАТО окружењу, својим словенским животима узимају словенске животе како се Словени не би уједили, како би се не би направио савез Русије и Словачке, Појачао православни утицај на православну Румунију и ослонили се на мађарску како би слободарски централно европски народи имали алтернативу мимо словеномрзачкго запада. Због тога су издајници наше расе! Јер руски продор Карпатем, Дунав би омогућио опет руски гас европи и европа као и њени народи би се коначно ослободили 75 година нато ционистичког терора... Украјински националисти су се и сами за ово некад борили све док им ционистички новац није помутио памет, и не само то него су дозвољавали нацистичко експериментисање на њима како би се правили отрови против Словенске расе! Прљави издајници попут издајничког козака Остапа из романа Тарас Буљба.Малорусија, односно данашњи простор познат под називом Украјина био је одувек легитимна земља руског народа. Да би појаснили шта то значи морамо сагледати историјске чињенице. Сама Украјина као реч говори о некаквом крају, али тај назив за данашње поднебље Украјине почиње да заживљава међу Малорусима тек половином 19. века. Руски народ све до бољшевичког преузимања власти био је сачињен од 3 типа Руса односно Великоруса (данас нама познатих само као Руси из Руске федерације), Малоруса (данашњи Украјинци) и Белоруса.

Ово не значи сваки од ових назива означава посебан народ или нацију већ као и код нас Срба термин везан за географску поделу етничког простора. Самим тим данас бити украјински националиста или подржавати независну Украјину, као и пре 100 година, означава издајство предака и њиховог сна о уједињеном руском народу. Ово је издаја и Православља. Украјински националисти данас су већински јеретици, шизматици или чак неверници.

Хабзбурзи су котили овакав издајнички род у Галицији и видите данас постоје плодови те зле работе. Ти исти и воде овај рат против Русије. Зато је кључно да заблуднели Малоруси прекину бити топовско месо за интересе германског Запада и поново постану браћа прихватајући место у заједничкој држави руског народа. Свака подршка или било каква симпатија према Украјини и њиховој тобож националној ствари је издајство Русије, словенске расе, а такође и православне вере услед њихових јеретичких ставова и деловања. Ово нису само наши ставови већ ставови великана као што су генерал Михаил Дроздовски, Михаил Булгаков, Михаила Меншикова, Андреја Стороженка и многих других.

Крв, између издајица свега руског и словенског и Руса, пала је у Одеси 2. маја 2014. године, спаљивањем Дома синдиката од стране промајданских присталица. Управо присталица западњачки организованог преврата. Тим пучем се асфалтирао пут ка крвопролићу које се сада дешава у Малорусији. Ово је само један пример насиља издајица против своје браће, али нажалост њих је било много више и до данас су се само погоршавали.

На данашњи дан се сећамо стварања злочиначке НДХ-а 1941. године, али се сећамо и осветника Благоја Јововића, четничког емигранта, што правду задовољи атентатом на поглавника НДХ-а, Анту Павелића, 1957. године у Буенос Ајресу.

Као што Обилић уби Мурата тако Јововић рани Павелића, који од рана умире у највећим мукама 2 године након атентата.

Вечна ти слава нови Обилићу! Твојег се дела поноси сваки Србин!

,,Славно мрите, кад мријет морате!" поуку нам још у 19. веку шаље Његош. Тако су наши јунаци 1999. године били спремни на све за одбрану свог Отачаства. Можемо битку на Кошарама упоредити са Термопилом, Чокешином и другим славним бојевима наше, а и светске историје. Имамо ту срећу и част што прослављамо нове косовске јунаке! Жал је за сваким од њих који је погинуо, но њихова смрт их је довела у загрљај Господа и свих светих српских ратника, мученика и мудраца.

Као и 1999. године, као ти младићи што животе дадоше и ми данас морамо бити спремни за такву жртву на олтару Србије. Тиме ћемо испунити аманет предака и створити нови потомцима!

Слава јунацима са Кошара! Царство вам небеско! Догодине на Кошарама са вама радосну слободу светог Косова и Метохије да прославимо!

Данас се сећамо зверског напада на наше Отачаство од стране германског врага потпомогнутог његовим савезницима у њиховом ,,кажњавању" Краљевине Југославије односно Срба због њиховог пркоса. Иако је Мартовски пуч извршен ради обарања пређашњег потписаног уласка Краљевине Југославије у Тројни пакт влада генерала Симовића позивала се на овај уговор речима да пуч није имао никакве везе са уласком у Тројни пакт. Наравно, ове речи су пале на глуве уши.

Тог јутра, 6. априла 1941. године, почиње бомбардовање по читавој Југославији, али мора се посебно нагласити уништавање престонице Београда, где страдају цивилни објекти, али и неизмерно вредни документи и књиге у Народној библиотеци, која је била једна од главних мета немачком окупатору. Априлски рат ће показати све зло германског империјализма према нама кроз намерно уништавање културно-историјског наслеђа српског народа, а и уништавање њега самог.

Наравно издајице, које не морамо ни именовати, су подизале буне, извршавали убиства официра, подофицира Срба и коначно дочекали Немце са цвећем и подигнутом десном руком величајући њиховог новог ,,вођу". Тако ће 4 дана од почетка рата бити успостављена србомрзачка НДХ-а на чијој територији у наредним данима већ почиње масовно убијање српског живља. Управо та НДХ-а показаће се као највеће зло за наш народ кроз сарадњу са још једним непријатељем нашег народа КПЈ-у и кроз зверска убијања недужних чија једина кривица беше што су Срби.

Данас се прославља такозвани ,,Дан студената Београдског универзитета". Празник који је комунистичка власт увела ради обележавања смрти једног од чланова КПЈ-у 4. априла 1936. године. Тада је дошло до сукоба између комунистички и националистички настројених студената. У општој тучи 60 комуниста са 9 националиста (чланови ОРНАС-а), студент права Слободан Недељковић је ранио Јована Шћепановића, а затим усмртио камом Жарка Мариновића.

Сами протести су били тобож организовани ради аутономије факултета, но наравно иза свега тога се крила КПЈ-у са својим плановима. Управо је ОРНАС био један од разлога за протесте, јер оснивањем ове организације комунисти добијају противнике на факултетима. Као што то обично и бива власти труле Југославије односно комунистичке Југославије 4. јула 1954. године проглашавају 4. април за ,,Дан студената".

Свесни смо да се слични сукоби и борбе за превласт над нашим универзитетима и данас воде. У овом сукобу национално свесна студентска омладина мора изаћи као победник, јер кроз даље године она ће бити темељ факултета и наредне генерације студената учити моралним и родољубивим идеалима без којих наш народ и Отачаство не могу испунити свој Косовски завет.

Зато слава Слободану Недељковићу у његовој борби! Смрт црвеним изродима!