We are ready to cooperate with every real national-revolutionary/nationalist movement. We reject all supporting Israel/Zionism, liberalism, neo-Sovietism, NATO and the EU.

Greece, Spain and Serbia are reserved so we ask for proposals from other countries ;)

If you have any questions contact us:
international[at]nop.org.pl
NacjonalistycznaOpozycja[at]proton.me

https://cutt.ly/r8gTP9N

#NOP #Poland #nationalism #ThirdPosition #National_Rebirth_of_Poland #NarodoweOdrodzeniePolski

One more victim of the anti-racist regime!

*38-year-old Konstantina, a mother of two children, was killed on Friday in a hit-and-run by gypsies who were "racing" in a public road!

Our local Comrades raised banners against the cover-up of the "romani" criminality by the politicians, in Konstantina's village and the nearby city of Nafplion.

The anger of the local community is completely justified. We stand with them against the regime that lets our people suffer for the sake of a sick anti-racist mentality and a bunch of votes!*
ANTEPITHESI.GR

☦ Покров Пресвете Богородице

На данашњи дан, Црква прославља Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу хришћанског рода, у спомен на догађај из 911. године из времена цара Лава Мудрог, када је служено свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а у позадини стајао је Свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појавила се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покрива народ. Била је обучена у златокрасну порфиру и сва је блистала у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.

Хиљаду година касније, у царској Русији, наследници Ромејског царства, дан Покрова Пресвете Богородице, посебно постаје празник православних монархиста.

Више о томе, у чланку са нашег сајта:

https://akcija.org/pokrov-presvete-bogorodice-kao-monarhisticki-praznik/

Свети апостол Петар

Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: „Ти су Христос, Син Бога живога“ (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа – и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем. После силаска Светога Духа Петар се јавља неустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио. По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

Свети апостол Павле

Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти. Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: „Не живим ја него Христос живи у мени“, тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.

(Охридски пролог)

Велики петак је дан најстрожијег поста и преиспитивања, јер свако од нас сваким својим грехом издаје и разапиње Христа који је страдао за нас. Пребивањем у гресима каља се душа која се тако удаљава од Царства Небеског, а и раслабљује се човек у сваком смислу. Посебно у данашњем времену, раслабљени човек који је предан греху, погодан је материјал за обраду и експлоатацију од стране Система, којим пак у крајњој инстанци руководе управо они који су (по речима Светог Николаја Србског), саставили сва модерна гесла европска. То су они који су „Христа распели, те изумели и демократију, и штрајкове, и социјализам, и атеизам, и толеранцију свих вера, и пацифизам, и свеопшту револуцију, и каптализам, и комунизам.“ Све су то изуми њихови, односно оца њихова ђавола. Они су се показали гори противници Божји неголи незнабожац Пилат, јер су у јарости злобе своје изрекли ону страшну реч: „Крв Његова на нас и нашу децу!" Тако је невина крв постала огањ који сагорева сва њихова слагалишта сплетки против Христа. Јер тако их учи ђаво, отац њихов - како нам казује Свети Николај.

Сада је њихов час и област таме, али не довека. Христос је својим васкрсењем победио пакао и смрт!

Под данашњим датумом наша Црква иначе прославља Светог владику Николаја Жичког и Охридског, но ове године је празновање овог великог србског светитеља померено на трећи дан Васкрса, јер би се данас поклопило са Великим Петком, даном којим се обележава најстрашнија трагедија у целој историји човечанства - распеће Господа и Спаса нашег Исуса Христа.
На данашњи дан обележавамо годишњицу још једне трагедије - масакра у основној школи на београдском Врачару, једној од највећих трагедија у новијој историји Србије. У основи, њен узрок јесте обезбоженост друштва и неприхватање Христа...

Због распећа Господњег и оне чувене реченице коју су узвикивали Јевреји када су осудили Христа: „крв Његова на нас и нашу децу”, јеврејски народ је кроз читаву своју потоњу историју доживљавао страдања. Тако и данас, језиви масакр у београдској школи, само је најава шта ће снаћи србски народ уколико не дође до покајања и преумљења. Јер бити удаљен од Христа, највећа је грешка и доноси пропаст. Стога:

**Слава Христу, смрт антихристу!

Подвиг и борба!**

Познато је да Александар Вучић воли да се позива на Обреновиће, и да их велича, како су они дипломатијом и паметном политиком Србији изборили независност. Милош Обреновић је војевао у Првом србском устанку, а и пре тога против Турака, па се својим јунаштвом показао и добио титулу вожда другог устанка. Било је и доста рђавих ствари код њега, али преовлађују позитивне, због чега га је народ и прозвао Великим. Његови наследници на србском престолу и Михаило и Милан, уз све своје аномалије (нарочито Миланове), водили су ратове против Турака, и сабљом, пушком и крвљу Србији обезбедили независност. Сем тога, њихова политика никад није била издајничка, увек су Србији желели да обезбеде што веће границе, да спроведу национално уједињење и ослобођење. Србији су створили све институције, међу којима је војска која је и спровела уједињење 1918. године. Вучић нема никакве везе са Обреновићима, он није никакав јунак какви су они били, он је обичан лупеж и издајник.