Милан Ракић‎ – СИМОНИДА

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида —
Твоје већ давно ископане очи!

💬 Описујући српско страдање, духовност и достојанство у патњи, Ракић је у својим песмама косовско наслеђе представио као генетски код српског народа.

БОЖУРИ ИЗ КРВИ

Боли као да је јуче било, памтимо да не буде сутра;

Ране на души крваве јако, Јер знамо да Пантелија и Иван може бити свако;

Мисле неки бој Косовски давно беше, но кнежеве речи вјечно трају:

Мисле неки злочинац је далеко. но ће те злочинац колко сутра стићи;

Зато Србине памти, памти. па кад дође време на мржњу љубављу врати:

Мисле неки Метохија је далеко, ал' ће Метохија кол'ко сутра код теб" стићи;

Зато, Србине памти, памти Па кад дође време на метак ти цвет узврати:

Да из крви божури никну

Да љубављу Христовом мржњу угасимо:

Па да се у рају Пантелија и Иван с христом заједно радују.

Велики петак у Призрену, 1991. година.

Васкршњи обреди, обичаји и ритуали до танчина су били сачувани на Косову и Метохији.

На Косову и Метохији, а посебно Призрену шарање јаја сматрају уметношћу. Посебно се води рачуна како ће се шарати страшник, јаје које ће се чувати у кући преко целе године.

Содома и Гомора

Комарац боцка од раног јутра…

🇷🇸🇲🇪 О МУКАМА ХРИСТОВИМ

Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим и при томе је горко плакао. Једном јавио му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства. Кликните на опширније и прочитајте детаље МУКА ХРИСТОВИХ ...

- Од Великог Четвртка увече, рече Христос, па до погреба, испустио сам 109 срдачних уздаха. Из тела Мојега истекло је 225 000 капи крви. Оружаних војника било је 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.

- ИЗ ТЕЛА МОЈЕГА ИСТЕКЛО ЈЕ 225 000 КАПИ КРВИ.

- Три су ме војника водила на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу и вукли су ме.

- 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врата Преторијума, па до дома Ане архијереја.

- 7 пута ударали су ме по устима, а по образима 105 пута;

- 20 удара песницом у лице претрпео сам;

- ћушки и трзања од почетка до краја поднeо сам 707, а јаких удараца свега 1 199.

- Кад су ми положили трнов венац на главу, ударали су ме свом снагом штапом и палицама 40 пута.

- Од свих удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга; од њих три се заломише и остадоше у глави Мојој, те са тим бих и погребен; од убода трња по глави истече 3 000 капи крви, а рана од трња на глави беше 1000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе.

- Кад сам вођен од Преторијума на Голготу, носећи крст, пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада 21 смртан ударац; дижући ме од земље, повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (Голготи) док ме нису дигли на крст.

- Пљувотина на лице примио сам 73, а удараца по врату 25, а по лицу и устима још 5.

- Од ових удараца истиче ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише. Међу очи ударише ме три пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прса и главу 38.

- Али три ми беху највеће муке за време мога страдања и то:

Што не видех никога да се каје, те се моја крв као узалуд пролеваше;
Гледајући жалост моје Мајке, која код крста стајаше и горко плакаше:
И када распињући ме на крст, уковаше ексере у моје руке и ноге (по речи пророчкој: избројише све кости моје“...).

Преписао архимандрит Кирик из старе руске књиге "Великое Зерцало"