Поводом 90 година од погибије витешког Краља

„Краљ Александар је био херој прво по свом веровању да се националном и светском историјом може руководити и да човек његова кова и његова положаја не треба пасивно да сноси догађаје, већа да је позват и унутрашњом својом снагом и местом које у свету има, да тим догађајима покуша да да онај правац који му се најбољим чини.
Праунук Карађорђев и Његошев – изданак те две тако племените крви, – Краљ Александар управо и није могао имати друга и друкчија схватања...”

**Димитрије В. Љотић

Цео чланак:** https://zboraskamisao.blogspot.com/2020/10/blog-post.html?m=0

„Ми не знамо каква ће бити судбина нашег народа. Не знамо и да ли ће бити светског рата и да ли ћемо у њега бити увучени и против своје воље. Не знамо исто тако да ли ћемо у том случају победити или бити прегажени. Али знамо са сигурношћу једно: да никад наш народ, ни под каквим притиском, ни пред каквом навалом неће правити нагодбе од своје самосталности и свога достојанства, да нема те силе на свету која, без мора крви, може од нас да прави своје протекторате и своје колоније и да кад судбина додели да пропаднемо да ћемо пасти са оружјем у руци у части и слави као што смо пали на Косову 1389. и потом 1915, пали да би се потом издигли још моћнији и још већи.”

Димитрије В. Љотић

„Србска породица се увек осећа као део народа. Она заједнички иступа да помаже сваку народну ствар; она чува аманет предака који су живели и радили за Србство и све обичаје који су општи србски; она за опште србске ствари не жали жртве. Безбројни су примери родитељског самопрегорења приликом погибије њихових синова. Друкчије и није могло бити, када су се вечито као идеал истицали јунаци који су у борби пали – борбом и јуначком смрћу вечни помен осигурали. Свако невитештво и сваки кукавичлук је осуђен од породице као и од народа као целине.”

професор Влајко Влаховић

Цео чланак: https://zboraskamisao.blogspot.com/2024/09/blog-post.html?m=0