(НЕО)ПАГАНИЗАМ МОДЕРНОГ ДОБА

Сви смо се једном запитали зашто неки људи толико ревносно бране своје (нео)паганство? Да ли постоји неки дубљи разлог осим нејасне занесености некаквим древним причама о величини и моћи својих племенских богова? Житије светих десет Мученика са Крита нам даје одговор – ради се о нечему другом:

„Не говори нам, Игемоне, о Зевсу и његовој матери Реји! То за нас није новост: слушали смо ми од отаца наших о његовом пореклу, животу и нарави. Он је био толико неуздржљив и толико покварен, да је блудочинствовао не само са женама него и са мушкарцима; враџбинама и мађионичарском вештином он је мењао свој спољашњи изглед само да би своју похотљивост задовољио, и стално је скврнавио себе срамним делима. Неки пак, обузети истом страшћу, следоваху његовим гадостима; и они га прогласише за бога, и храмове му подигоше, и жртве му стадоше приносити, да би се сматрало да је и богу пријатно оно што је њима по вољи, и да блудничко и похотљиво живљење не само није одвратно богу, него је, авај, Такво живљење својствено Богу“

Ревнитељ | Чет | Инстаграм | ТикТок

Монах Арсеније - Документарац

Ревнитељ | Чет | Инстаграм | ТикТок

СИЛОВАНЕ ОСОБЕ НЕ ГУБЕ ЧАСТ

Многи помињу жене које су радије извршиле самоубиство него што су допустиле да их неко силује. "Убиле су се да би сачувале част", кажу.

Да се разумемо, наравно да о самим тим женама немам ниједну ружну реч, јер заиста не знам колики је њихов страх био, ни насиље на који су били спремни непријатељи. Жалим највише због тако стравичних околности, али жалим и због трагедије самоубиства, јер је тако извршено - оно својеврсна еутаназија. Бог нек их упокоји и поклони им рајско наслеђе.
Али рећи да су се те жене убиле "да би сачувале част" или "достојанство" носи поруку да су силоване жене, и уопште они који су претрпели насиље, изгубили своју част и достојанство.
Силована жена не губи част, част губи онај који је силује. Част и достојанство се не могу одузети, човек их се сам одриче.
Жене склоне блуду губе част, а не силоване. Или мислимо да нико од светих мученика или мученица, поред свог насиља који су трпели, можда нису и силовани? Или их Црква не би никад канонизовала јер су, ето, "изгубили част"?

Христос је био утамничен, мучен, пљуван, трпео је насиље. Да ли је тиме изгубио своју част? Да ли је требао да се убије пре него што Га је Јуда издао? Јер био је кратко у тамници, можда Га је тамо неко могао силовати. Ако није саблазан веровати у претученог, бичеваног, попљуваног, разапетог Спаситеља, зашто би била саблазан да је силован? Како бисмо онда били бољи или другачији од Јудејаца којима је Христос био саблазан?
Прихватимо човека слабог, повређеног, којем је потребно разумевање и помоћ, прихватимо човека какав год бол и страдање носио са собом. Зар да стрепи и не усуди се да пред нама призна како је трпео патњу? Зар је неко нечасан, прљав јер је повређен или силован?

Икона Христова у човеку се не да наружити страдањем. Чак смо Му у страдању и сличнији, нарочито ако се страдајући поуздамо у Очеву љубав и одржимо наду.
Зар је истина да је силовање једини злочин у којем је жртва окривљена?
Зар жртве треба да изаберу ћутање, да скривају истину и тиме још више пате?
Зар друштво чешће поручује "Немој бити силован", а ређе "Немој да силујеш"?

Молимо се за све оне који имају проблем да мрачну и болну прошлост превазиђу. Борите се за живот, лепоту, радост, или за децу; борите се против насиља тиме што нећете дозволити, никад, да насиље порази ваш дух.

Молимо се и за све кратковиде и нечасне људе који олако упиру прстом и имају погрешне идеје о томе шта је човек, шта је храброст, и погрешне идеје какав је Бог.

Молимо се Страдалом и Васкрслом Господу да нам опрости јер нисмо увек свесни шта је Крст, нисмо увек храбри да бол крста прихватимо, и нисмо увек ради да помогнемо другоме да га понесе.

Уједно позивам све нас, били православни или не, да одговорније говоримо о насиљу над слабима и храбрије иступимо у њихову заштиту.

МР

Ревнитељ | Чет | Инстаграм | ТикТок