Анатолиј Кљосов - ДНК генеологија Срба на енглеском

https://www.youtube.com/watch?v=Pwrq0xn1fu8

https://www.youtube.com/watch?v=rTxUoEJMNiA

https://t.me/pravdoz/37621

Посвећење Трампа у масона. Окречени гробови и слуге непомјаника, као и сви остали председници света. Нажалост служе свету, телу и непомјанику, и непријатељи су Божији. Само нам Бог може помоћи. Да се не уздамо у људе, него у Бога. Да живимо у покајању, и не гледамо свет и политику и вести, и молимо Бога да нам подигне православног цара. Једино је то благословено. На чела држава се постављају људи који служе духу антихриста, они су непријатељи Божији, не траже благослов Божији и немају га, ма како да се звали и изгледали.

https://t.me/moskva3rim/30775

Један монах кад поче св. литургија, помишљао је у себи: Куда ћеш? У цркву? Да би добио хлеб и вино? Свештеник ће ти рећи: да је то Крв и тело Христово. Не веруј му, то никада не може бити. Дуго су га монаси чекали па најпосле дођоше и нађоше га у ћелији и упиташе га: што није дошао у цркву. Он им рече да је посумњао: да то није Крв и Тело Христово, па није ни дошао. Они му рекоше: Хајдемо у цркву да се помолимо Богу, па ће ти Он сам показати да је то Тело и Крв Његова. - Потом одоше и са сузама се мољаху Богу. За време службе неверном монаху отворише се очи и он виде: Како се кров цркве отвори и анђели снеше са неба на тањиру дете, заклаше га и крв његову источише у путир, а тело његово исекоше и метнуше на просфоре које постадоше тело. Потом прилажаху сви да се причесте. Сваком је давано Тело и Крв, но монасима је изгледало у рукама вино и хлеб. Приђе и неверни монах. Њему дано беше парче меса крваво. Он не могаше да га окуси. Тада он зачу глас са неба: Што не примаш? Ти си то и тражио? - Не могу месо да једем, - рече он. - Кад би човек могао да једе месо живо (крваво) тако би и примао св. Причест, али пошто не може, он то прима у виду хлеба и вина. Верујеш ли да је то Крв и Тело моје? - Верујем, - рече монах, и у његовој руци месо се претвори у хлеб. - Он се после дубоко покаја за своје неверство (Древни Патерик).

Неки епископ после претварања хлеба и вина у Крв и Тело Господње када је почео да причешћује присутне Хришћане, видео је (причаснике) како који прими св. Причест. Он је видео по лицу душу свакога и који грехове има. Лица грешних људи, видео је: била су црна као огорела од пламена, а очи су им биле крваве. Кад су ови узимали св. Причест, Тело и Крв Господња улазила је у њих као пламен и горела их. Лица оних, који су се спремали покајањем и исповешћу, била су светла (сјајна) а одеће беле. У њих је Тело и Крв Господња улазила као дивна светлост и разливала се по њиховим телу, тако да су били блажени (Отечник стр. 544).
Св. Православна Црква ради припреме за св. Причешће, установила је постове у које се верни причешћују. Да би се неко причестио, треба да се спреми за то молитвом, постом и уздржањем (међу супрузима). Само је тешким болесницима допуштено да се могу причестити без поста. Зато, нека се нико ко је здрав и лако болестан не усуди да се причести страшном тајном тела и крви Господње без поста и без исповести.
Као што ће они, који не-приправни узимају тело и крв Господњу (св. Причешће) бити осуђени као распињачи Господњи, тако ће и они бити одбачени, који су одбацили Христа и не причешћују се. Такви су се одрекли и постидели Христа. Такви су презрели Христа. Такви немају заједницу са Христом, већ са Сатаном. И њих ће Христос одбацити, и презрети и одрећи се пред свима светитељима, анђелима и праведницима, и предаће их огњу вечном. Тешко оном ко се не причешћује. Зато, причешћуј се, православни Хришћанине, бар два пута у години, а најмање једанпут, још боље у сваком посту, а најбоље је да увек будеш спреман за Причешће Светим животом. Најбоље је, причестити се свакога поста. Кад дође пост а ти се, брате и сестро, спреми молитвом и постом за свето Причешће, па причести се са страхом, признајући пред Богом своју слабост и немоћ.
Још жалоснија је појава што се првих недеља поста и празничних дана у црквама мноштво света гура, у нереду причешћује и жури да се што пре причести да би потом могао да се наједе. Тих дана, када се народ причешћује тако је страшно да мора човек плакати. Саслушајмо шта таквима говори св. Јован Златоуст: Не говорим вам узалуд, јер видим да се многи гурају, говоре, тискају се и пре припремају казну за себе него спасење. Човече, знаш ли шта чиниш? Када свештеник стоји пред св. Престолом подижући руке небу и призивајући Светога Духа, да би Он сишао на свете дарове, бива велика ташина. Тада кад видиш Јагње (Господа) заклано и припремљено почиње шум, тапкање, гуркање, шапутање и жагор! Како можеш да се причестиш том жртвом са таквом галамом? Зар за тебе није доста што прилазиш са греховима него чак и кад се причешћујеш чиниш нове грехе? Чему журиш, реци ми? Зашто се гураш? Помисли, целе недеље трпељиво си чекао а сада не можеш (да чекаш)? Господ заклан за тебе а ти небрежљиво прилазиш Њему: Где је стрвина, казано је, тамо ће се и орлови купити (Колош. 2. 15.), а ми не прилазимо да се причестимо као орлови него као пси. Толико смо бестидни. То је крв, крв, која је избрисала наше грехове, крв, која је очистила твоју душу, која је умила твоју прљавштину, а ти са таквим небрежењем и без страха долазиш да је узмеш и на себе навлачиш осуду паклену. Помисли, какве се части удостојаваш? Каквом се трпезом наслађујеш? Оним, на Кога са трепетом гледају анђели, и не смеду погледати без страха због сјаја који отуда излази, ми се хранимо. На тај начин сједињујемо се и постајемо једно тело са Христом. - Можда неко сумња, да ли је св. причест Крв и Тело Христово. Нека чује:

Свети Великомучениче Мино моли Бога за нас!

Блажени Максиме Христа ради Јуродови Московски моли Бога за нас!

Данас се слави Иверско-Монтреалска икона Пресвете Богородице, која је исчезла после убиста брата Јосифа Муњоза Кортеса (тајног монаха Амвросија) који је био њен чувар, а која је била мироточива и чинила је многа исцељења и чудеса док је била у Руској Заграничној Цркви. Пресвета Богородице спаси нас!

https://www.youtube.com/watch?v=dFYdUM3kqeE